Položeni venci na spomenik "Balada vešanih"
Tog tragičnog 18. novembra, pre 78 godina, pred takozvanim prekim sudom fašisti su osudili na smrt i odmah pogubili četrnaest mladića i jednu devojku. Ovi mladi ljudi nisu bili članovi Komunističke partije Jugoslavije, već dokazani antifašisti, koji su dignute glave stali u odbranu slobode.
Ne smemo zaboraviti da su nevini ljudi stradali u borbi za obične i normalne živote i naš je zadatak da negujemo sećanje na njih, poručio je načelnik Severnobačkog okruga, Dragi Vučković.
- Srbija i Subotica neguju kulturu sećanja na ovaj tragičan istorijski trenutak. Ne možemo i ne smemo da zaboravimo ono što se desilo ovde, da se potpuno nevini ljudi koji su želeli da žive slobodno i normalno, nečijom odlukom budu proglašeni krivim, a zatim i pogubljeni. - rekao je Vučković - Važno nam je da kroz ovo sećanje prenesemo na one koji dolaze posle nas i prisetimo se značaja njihove borbe i njihove žrtve.
Narod koji ne poštuje prošlost nema ni sadašnjost ni budućnost, zato je važno sačuvati sećanje na sinove i kćeri koji su slobodu od fašističkog režima platili glavom, poručio je Maksim Bakrač, predsednik SUBNOR-a Subotica.
- Naših petnaest rodoljuba, onih koji su težili za slobodom, a borili se protiv ugnjetavanja, u tada teškim uslovima života, izdvojeni sa spiskova, sastavljeni pretežno od Srba i Bunjevaca, dovedeni su ovde i obešeni. Na njihovim usnama je sijala sloboda - ističe Bakrač - Subotica nikada neće zaboraviti njihovo stradanje za slobodu, nećemo zaboraviti našu slavnu istoriju, jer da nije bilo njih ne bi bilo Pokreta. kasnije 1944. godine Jovan Mikić Spartak sa svojim partizanskim odredom oslobodio Suboticu i takođe položio svoj život. Imamo čime da se ponosimo!
Pored predstavnika Vlade Srbije i Severnobačkog okruga, u ime građana Subotice venac je položio Ilija Đukanović, član Gradskog veća zadužen za socijalna pitanja, Počast mladim rodoljubima pogubljenim od strane fašističkog režima odali su i delegacije Jevrejske opštine, Centra "Tito" i komunista Subotice.
Po tradiciji, učenici Politehničke škole izveli su recital i na spomenik simbolično položili 15 ruža za 15 palih žrtava.
Kažete da ne sme da se zaboravi, onda budite jasni i tome ko je pobio nedužne Srbe i Bunjevce vešanjem. Mađarski fašisti Mikloša Hortija.
Zato što decenijama prećutkujete identitet ubica, oni što se tamo okupljaju, na spomeniku ptica slomljenih krila pričaju kako tamo leže sve nedužni. Sve pravednici i nevini. A ustvari tamo su oni koji su za vreme okupacije ubijali i progonili sve one koji nisu bili njihove vere i nacije.
Moraš da znaš da su svi "jednaki" i "ravnopravni". I da pravoslavci "nisu" TRAJNO žrtve. Trajno znači ZAUVEK, od i do kada je sveta i veka. Od 1919. godine žrtve su i komunista između ostalih i "srpskih" i "bunjevačkih" što je apsurdno, nemoguće, jer komunisti su anacionalni ateisti. To znači da su oni, zapravo, srpski anacionalni pravoslavni ateisti. Suludo! Najviše su glumili Srbe pravoslavce od kraja osamdesetih prošlog veka, kada su ih pripremali da odrade nametnuti građanski rat (koga "nije" bilo) po nacionalnom i verskom osnovu pa sve do Petog oktobra kada su se konačno svi do jednog presvukli u Evropljane (anacionalne ateiste što su oduvek i bili). Šarade poput "Braća uvek i uvek zajedno" su za naivne. Kome nije jasno da "multi-kulti" "suživotna" Subotica počiva na netrpeljivosti, mržnji i diskriminaciji živi u velikoj zabludi. Dovoljno je pogledati ko su čelni ljudi "grada", koje veroispovesti i nacionalnosti. Ali ne deklarativno, jer istinu kriju, nego suštinski.