Položeno cveće na bistu Danila Kiša
Književnik, publicista i jedan od najboljih poznavalaca lika i dela Danila Kiša novinar Boško Krstić ocenio je da je Kiš "samim svojim poreklom od majke Crnogorke i oca mađarskog Jevrejina u sebi sabrao sve karakteristike svojih roditelja".
Krstić je ocenio da je Kiš "tu violentnost, neverovatnu snagu, verovatno nasledio od predaka po majčinoj liniji, a bolećivost i osećajnost od svog oca Eduarda Kiša, mađarskog Jevrejina".
"Ponovio je zapravo život sopstvenog oca", uveren je Krstić.
Kiš je rođen u Subotici, 22. februara 1935. godine, ali je u njoj živeo nepune tri godine, nakon čega život nastavlja u Novom Sadu. Krstić ukazuje da Kiš tek u nekoliko redaka pominje Suboticu u svojim delima.
Svega nekoliko puta je za života prolazio kroz Suboticu, a u njoj je boravio samo jednom, na jednoj burnoj književnoj večeri, u jeku optužbi da je plagijator, podsetio je novinar.
"Jednom je na otvaranju knjižare koja nosi njegovo ime govorila Mirjana Miočinović, (Kišova nekadašnja supruga), pa smo je pitali da li je bio tolerantan. Rekla je da jeste, ali da je jedina stvar prema kojoj nije bio tolerantan bila ljudska glupost", priseća se Krstić.
Kiš u svom rodnom gradu nema ni ulicu, ni trg, niti neka škola nosi njegovo ime, a o Kišu svedoče samo bista u parku iza Muzičke škole u centru grada i naziv Fondacije za omladinsku kulturu i stvaralaštvo, koja nosi njegovo ime.
Krstić smatra da je prošlo vreme davanja imena ulicama i da je u momentu kada je to trebalo da se učini ponovo "izbila provincijalna priča o navodnom plagiranju, pa je predlog odbijen".
Upitan da prokomentariše to što lokalna samouprava nije obeležila jubilej, kao i najavu ukidanja fondacije "Danilo Kiš" i osnivanje kulturnog centra koji bi nosio ime po Brani Crnčeviću Krstić je, između ostalog, rekao:
"Ta želja da politika, kao bolestan oblak, prosto pokrije kulturu, to su trenuci u kojima Kiš itekako učestvuje, njegovo kompletno delo. Jer, bez obzira šta se dogodi, Kiš odmah izleti u prvi plan, odmah su protiv njega", rekao je Krstić.
Direktor Gradske biblioteke u Subotici Dragan Rokvić rekao je da i posle 26 godina od smrti tog velikog pisca, Kiš u Subotici i dalje ima svoju vernu čitalačku publiku.
Dela poput "Enciklopedije mrtvih", "Ranih jada" ili "Mansarde" su, podvukao je Rokvić, među najčitanijima, kao i posthumno objavljeno "Skladište".
Nikada interesovanje za Danila Kiša nije ni prestajalo, dodao je on.
Vence su u ime Gradske knjižare "Danilo Kiš" i Subotičke književne zajednice položili Valerija Agošton Pribila i Mirko Kovač, a u ime Gradske biblioteke direktor Rokvić.
