Ponos grada - Subotičanin učesnik Matematičke olimpijade
Po prvi put Subotica se može pohvaliti da ima matematičkog olimpijca, još sa odličjem oko vrata.
Nikola (19) je maturant Matematičke gimnazije u Beogradu, a po položenom ispitu zrelosti planira da obrazovanje nastavi na Prirodno-matematičkom fakultetu, na smeru Teorijska matematika.
- Primljen sam i na Kembridž, ali pošto nisam dobio stipendiju ne mogu da odem tamo na studije. S obziroma na moju veliku ljubav prema matematici, teorijska matematika je bila logičan izbor – otrkiva svoje planove Nikola. - Planiram da doktoriram na primenjenoj mtematici, da ne budem naučnik, nego da uz pomoć matematike pomognem nekoj oblsti. Mada priznajem, sada je sve u senci Matematičke olimpijade.
Srpski olimpijski tim na Balkanijadi u Tirani osvojio je prvo mesto. Pored Nikole u timu su bili i Aleksa Milojević, Igor Medvedev, Ognjen Tošić, Aleksa Konstantinov, učenici Matematičke gimanazije i Nikola Pavlović iz novosadske gimnazije “Jovan Jovanović”.
Srpski olimpijci su iza sebe ostavili ekipe iz balkanskih zemalja, ali Kipra, Grčke, Francuske, Velike Britanije, Italije, Kazahstana...
- Za jedan poen smo bili bolji od Rumuna i osvojili smo prvo mesto. To je za nas veliki uspeh jer su Rumuni i Bugari izuzetno dobri na ovim takmičenjima – dodaje ponosno. - Ovo mi je bilo treće veliko međunarodno takmičenje, tako da lično nisam ima neku veliku tremu. Imali smo četiri zadatka i po mom mišljenju, ove godine su bili nešto lakši. Falio mi je jedan poen do srebrne, a tri poena do zlatne medalje
U Hongongu pak naše mlade matematičare očekuje konkurencija iz celog sveta i dva takmičarska dana sa po tri zadatka. Prošle godine naš tim je bio 30., a ove godine veruju u bolji plasman.
- Pripremam se sam, svaki dan po nekoliko sati provodim vežbajući, jer moram biti u stalnoj kondiciji – objašnjava ovaj kulturan i lepo vaspitan mladić.
Svoje školske dane Nikola provodi u Domu učenika i prima stipendiju Fonda za mlade talente.
- Moje pripremanje ne iziskuje puno novca i nekih posebnih uslova. Treba mi samo papir i olovka, samo da sednem i radim – dodaje skromno. - Izuzetno mi pomaže što idem u mentorsko odeljenje, gde se pojačano radi školsko gradivo i više je bazirano na pripremama za takmičenje.
Iako se već navikao na domski život i ima društvo sa kojima se svakodnevno druži, odvojenost od kuće i porodice možda mu najteže pada.
- Bilo je malo teško prve godine, ali nijednog trenutka se nisam pokajao što sam upisao Matematičku školu, najbolju školu u Srbiji. Roditeljima takođe teško pada što sam daleko od njih, ali su srećni zbog svakog mog uspeha, napretka, svake medalje – nastavlja Nikola, ističući da mu je porodica najveća podrška i oslonac. - U pozadini svake medalje samo predan rad i istrajnost, bez kojih se ne može postići nijedan veliki uspeh.
