Porodici Šuranji nekada i mleko luksuz

Koliko god da se trudi, majka Vesna često legne u suzama jer njena deca Štefan (15), Kiti (15), Humrod (2) i Leona (4) na počinak odlaze gladni. Trošna, jednosobna kuća koju je nasledila od oca za sada je topla, ali ogreva ima za svega još nekoliko dana. A studen tek dolazi.

- Muž Zoltan radi, ali je podigao kredit za moju operaciju katarakte i da razvuče grejanje po kući i sada mu od plate ostaje samo 20.000 dinara. Kada platimo režiju ostane vrlo malo, a ne smemo da dugujemo jer ako nam isključe struju i internet kako ćemo da živimo i kako će Štefan da sluša nastavu. Morao je da podigne kredit jer nisam ništa videla na oba oka. Sada bar na jedno vidim a na drugo sam i dalje slepa – priča nam Vesna deo svoje muke.

Ostalo možemo sami da zaključimo.

- Od materinskog dodatka kupim pelene i od onoga šta ostane hranu. Ali i to kako kad imamo – sleže ramenima majka. – Imamo jednu kozu i ona daje litar i po mleka dnevno, ali to nije dovoljno za sve njih, jer devojčica neće ništa da jede sem mleka. Treba da kupim još bar litru ali nekada ni za to nemamo.

A tada joj je, kaže, najteže.

- Verujte, tu teskobu kada nemam šta da im skuvam ne mogu da vam rečima opiše. Tada mi je najgore. Oni su skromna i dobra deca, ne traže mnogo, zato mi je strašno kad ni to malo nemam da im dam. Plačem u sebi da deca ne vide, ali vide i osećaju oni sve – kaže stežući grlo da ne zaplače.

Ali suza sama krene.

- Da mogu, radila bih i ja. Ali ko će onda biti sa ovo dvoje malih, sve što zaradim davaću za vrtić – nastavlja Vesna. – Trudimo se koliko možemo, brinem da nam bude čisto, veš perem mašinski, ali često nemam za prašak pa se snalazim. Znate, kada je nevolja, šta god da kupimo to bude nauštrb nečeg drugog.

U trošnoj kućici fali svega, a majka bi najviše volela da može da sredi kupatilo i deci da napravi sobu, da najstarija deca ne spavaju na kaučima u hodniku i kuhinji.

Dok se mališani ne odvajaju od majke, stariji Štefan i Kiti idu u školu. Štefan se školuje za keramičara u Politehničkoj školi a Kiti pohađa „Žarko Zrenjanin“. Nedostaje im svega, od cipela do zimskih jakni i toplije odeće.

- Najviše mi treba knjiga iz engleskog jezika, mama i tata nemaju od čega da mi je kupe pa mi je teško da učim i stalno prepisujem od drugara – skromno će Štefan.

Jedino čega u ovoj kući na Zorci ne manjka je ljubavi. I nade da će doći neko lepše vreme u kome neće biti željni najosnovnijeg.

POMOĆ ZA PORODICU ŠURANJI

Ukoliko ste u mogućnosti, ili znate nekoga ko bi pomogao, pomoć možete doneti lično na adresu porodice Šuranji u Ulicu dr Josipa Andrića 12 (Zorka) ili uplatiti novčano na račun Vesne Šuranji 325-9300701731731-61 (OTP banka).