Portreti delegata Velike narodne skupštine pred Subotičanima
Milica i Jaša Tomić, Blaško Rajić, Ignjat Pavlas, Jovan Hranilović, Petar Konjović, Mara Đorđević Malagurski, Ljudevit Mitaček samo su neki od delegata koji su na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu dali glas za prisajedinjenje ovih krajeva Kraljevini Srbiji. Njihovi portreti kao i značaj same Velike narodne skupštine Subotičanima su predstavljeni na izložbi "Portreti znamenitih ličnosti iz doba prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji 1918.", koja je postavljena u Srpskom kulturnom centru “Sveti Sava”.
Autor izložbe, koja je deo stalne postavke Muzeja Vojvodine, njenog ogranka Muzeja Prisajedinjenja 1918., je naš sugrađanin profesor Zoran Veljanović. Ovo je prvi put da se deo stalne postavke predstavi i na drugim mestima, te naši sugrađani imaju priliku da pogledaju portrete delegate, koje su naslikali savremeni srpski slikari.
- Ova izložba predstavlja istoriju srpske politike u vreme kada Srbi u Hazburškoj monarhiji nisu mogli da ostvare nacionalna, građanska i politička prava. Gledajući bilo koji od portreta suočavamo se sa jednom političkom biografijom koja govori šta su sve prečanski Srbi predstavljali u Hazburškoj monarhiji – objasnio je prof. dr Dejan Mikavica, recenzent izložbe. – Prečanski Srbi su bili najdržavotvorniji deo srpske nacije od kraja 17. veka, a njihovo “načertanije” je bila Srpska Vojvodina. A shvatili su da je jedini način da ostvare svoja prava je da se prisajedine Kraljevini Srbiji. Oni su se borili do kraja da Srbi kao narod budu ujedinjeni u jednoj državi.
Po rečima istoričara Petra Đurđeva, mnogi od ljudi koji su predstavljeni na portretima su svojim životima posle platili neupitnu odluku o prisajedinjenju Srbiji.
- Kada je potpisano primirje, 11. novembra 1918. još se nije znalo kakve će biti granice buduće države a ovi ljudi su 25.novembra doneli tu dalekosežnu odluku. Oni su vrlo često žrtvovali svoj položaj u društvu, a neki I živote, kao što je Ignjat Pavlas koji je stradao u Raciji – podsetio je Đurđev. – Revizija ovoga počela je pre 80 godina, to je nastavila i tadašnja Jugoslavija, ali istorija zaista ima čudne tokove i posle 70 godina, zahvaljujući Zoranu Veljanoviću, sve je otrgnuto od zaborava. Nigde srce ne sija tako toplo na Dan primirja kao što je to u Subotici, a uvek treba napomenti da prilikom oslobađanja ovih krajeva nijedan civil nije stradao. Jaša Tomić je tih dana govorio da nijedna kap nedužne krvi ne sme da padne i baci senku na veliku pobedu srpske vojske, a da poštovanje tuđih prava mora da bude fundament politike u ovim krajevima jer samo tako može da se očuva mir i ide napred.
