Poskupljenje mesa jedna od tema na 14. Sednici Odbora za poljoprivredu RPK Subotica
Poskupljenje mesa posledica je kako sezonskih oscilacija, tako i nerešavanja višedecenijskih problema u svinjarstvu. Prema nekim procenama čak trećina farmi ugašena je u prethodnom periodu zbog konkurencije i nekontrolisanog uvoza mesa lošeg kvaliteta, što je kao rezultat imalo obaranje cene domaćeg mesa i njihovu propast.
- Uspostavljanje stabilnog nivoa proizvodnje svinja u Srbiji je tema kojom se bave stručnjaci već više desetina godina i do danas nema rešenja. Baš zbog toga su se dešavale hiperprodukcije svinja koje nije imao ko da kupi i velika razočaranja proizvođača, što je kroz pola godine ili duže stvaralo nestašicu, kao sada jer su samo retki bili spremni da rizikuju. Srbija, pa i naš region ima izuzetne predizpozicije za veliku stabilnu proizvodnju svinja, a za to je potrebno stvoriti uslove da se meso i prerađevine izvoze. Da bi se to uspostavilo, mora se prekinuti vakcinacija svinja protiv svinjske kuge i mora se pooštriti sistem vancarinske zaštite-kaže sekretar Regionalne privredne komore, Ivan Vojnić Tunić i dodaje da će uskoro doći do stabilizacije tržišta- Kupovna moć će kazati poslednju reč. Zato je potrebno pratiti situaciju i ako smo preduzeli evropske kriterijume, sačekati da tržište podesi odnose ponude i potražnje. Potreba za planom gde bi cene bile na nivou oko 160 dinara po kg žive mere tovnih svinja tokom dužeg perioda pomogle bi svima i proizvođačima i kupcima mesa, koji bi u odnosu na ovo iznenadno poskupljenje, imali jedno trajnije poskupljenje od oko 10 odsto.
Na sastanku su date i preporuke vezane za izvozna ograničenja, nastala kao posledica pojave bolesti nodularnog dermatitisa. Članovi Odbora za poljoprivredu osvrnuli su se i na ovogodišnju žetvu strnih useva, koja je završena na oko 46 000 hektara u regionu. Iako je prinos od 6,32 tona po hektaru najbolji od kada se prati na teritoriji regiona, ekonomska isplativnost je pod znakom pitanja.
- Postavlja se pitanje kako je poljoprivreda sa ovako velikim prinosom u gubitku. Nažalost, ako se knjigovodstveno gleda onda je to tačno. Ali ako se gleda život, gde se ne obračunavaju mašinske usluge, rad, nego samo direktni utrošak i onda zaista možete dobiti cenu koštanja od 10 dinara. Nama je mehanizacija stara oko 25 do 30 godina i to pravi ozbiljne probleme, jer se jede „supstanca“. Ako hoćemo da se svake pete godine menja poljoprivredna mehanizacija, onda je potreban ovako veliki prinos da, bez zarade, pokrije troškove - kaže Vojnić Tunić.