Poslanica, dopisnica, trenerka - rodno osetljivi jezik u svakodnevnom govoru

Zakonom o rodnoj ravnopravnosti iz 2021. godine uvedena je obavezna upotreba rodno osetljivog jezika, odnosno od maja ove godine ovakav jezik će biti obavezan u javnoj upotrebi. To znači da sve titule (prvenstveno iz domena visokog obrazovanja) ali i sva druga zanimanja koja se odnose na osobe ženskog pola moraju biti iskazana odgovarajućim imenicama ženskog roda. 

- Ova promena odnosi se, pre svega, na upotrebu socijalnih feminativa, odnosno naziva zanimanja kao što su psihološkinja, sociološkinja, akademkinja... Ova promena nije samo promena titula u obrazovanju, dokumentima i medijima, već ona menja jezik kao sistem. Više neće biti moguća upotreba u generičkom značenju "Svi novinari su došli na prijem" koja bi obuhvatala i žene i muškarce novinare, već ćemo imati "Svi novinari i sve novinarke su došli odnosno došle na prijem". Ovakav način izražavanja ne samo da opterećuje rečeničnu strukturu i zamagljuje njeno značenje, već se kosi i sa pravom slobode izražavanja a to je jedno od primarnih ustavnih prava - objašnjava Isidora Ana Stambolić, profesor srpskog jezika i književnosti. 

Srpski jezik nije rodno neosetljiv jezik. On poznaje kategorije rodova, s naznakom da je on generični jezik, odnosno da je muški rod smatran neutralnim, te da se njime ispoljavala generičnost. 

 - Jedan od najboljih primera, koji je i prof. dr Isidora Bjelaković navodila, jeste sjajna rečenica "Ko je trudan". Ova rečenica je u muškom rodu, ali nikad niko nije pomislio da se ona odnosi na muškarce, svima je jasno da se radi o osobama ženskog pola. Tu se ogleda neutralnost muškog roda, to je unutrašnje obeležje srpskog jezika - objašnjava Isidora. 

Neki od naziva koji će se, prema Priručniku za upotrebu rodno osetljivog jezika (nalazi se na sajtu Vlade Republike Srbije), od maja naći u svakodnevnoj upotrebi su i admiralica, poslovotkinja, veštakinja, bušačica u rudniku, dok za zanimanje fizijatra nudi dva rešenja - fizijatrica i fizijatarka. 

- Veliki broj navedenih socijalnih feminativa su veštački konstrukti, tvorevine koje nisu u duhu našeg jezika. Često oni zvuče rogobatno, neprihvatljivo a nekad nose i negativnu konotaciju. Često imamo i situaciju da žene određenih zanimanja ne žele da njihove titule budu u ženskom rodu, i to treba uvažiti. Zvanična Srbistika nema ništa protiv rodne ravnopravnosti, jednostavno se promenom ove forme ništa bitno neće promeniti u domenu rodne ravnopranosti. U jeziku imamo prirodne feminative kao što su učiteljica, profesorka, što je prirodno ušlo u jezik i zaživelo. Tako je isto i sa svim drugim nazivima, kada postanu dovoljno "obični", biće prihvaćeni i u jeziku, neće biti potrebe da se propisuju i nameću. Neke od njih su trenutno potpuno nezamislive kao što su pozicije u sportu, kako ćemo nazvati ženu koja igra poziciju centra, krila?

Oblast koju takođe zahvata ovaj Zakon jeste i obrazovanje - predviđena je promena plana i programa na najvišem nivou obrazovanja - univerzitetska nastava. 

- Ovim Zakonom predviđeno je da se iz programa izbace sva dela za koja se proceni da su rodno neosetljiva, što je nedopustivo, jer na ta dela, koja su sa današnjeg stanovišta možda diskriminatorna, ne smemo gledati iz današnje perspektive, već moramo da posmatramo kontekst u kome su nastala. Takođe, plan je da dođe do urodnjavanja studijskih programa na svim univerzitetima. Sve ovo kosi se sa jednom od ustavnih tačaka koja se odnosi na autonomiju univerziteta.

Šta vi mislite na temu rodno ravnopravnog izražavanja? da li imate neki primer koji vam zvuči neprirodno, rogobatno ili čak uvredljivo? Recite nam u komentarima.