Poslednji poziv za povratak u život

Ako ste tužni, bez nade, usamljeni, neodlučni, neshvaćeni, nezadovoljni sobom i drugima, osećate se ugroženim, izgubljenim, na ivici snage, pozovite naš broj, da biste naišli na razumevanje i stručnu pomoć - glasi poziv stručnjaka okupljenih oko SOS telefona 553-000, aktiviranom u Subotici još 1985. godine.

Od 17 do 24 sata svakog dana, uključujući vikende i praznike, na poziv ovog broja odazvaće se neko od dvanaest stručnjaka, a među njima su neuropsihijatar, psiholozi, socijalni radnici, pedagozi i defektolozi, dodatno edukovani da putem telefona pruže psihološku pomoć i podršku ljudima koji u trenucima teških iskušenja, ličnih drama, psiholoških kriza ipak potraže nečiju pomoć. Mnoge je taj poziv vratio u život. Ta borba za život ima svoje neobjašnjive paradokse. Jedan od njih je i činjenica da produbljivanjem socijalne krize jenjavaju SOS pozivi!
Kriza uzima maha, ljudi se žale da su svakodnevno pod sve većim stresom, raste agresivnost, sve je više nasilja, a SOS telefon, ipak, ređe zvoni, što je kontradiktornost koju ne uspevaju u potpunosti da objasne ni u Društvu SOS telefona.
- Nekada nam se bar jedna osoba javila u toku dežurstva, uobičajeno je bilo i troje - četvoro, a sada se dešava da prođe dan bez poziva - kaže Margita Mirkov, predsednica Društva. - Ali smanjenje broja poziva nije počelo sada, zapazili smo ovu pojavu još prošle godine, kada se ukupno 630 osoba javilo na SOS telefon, dok je prethodnih godina bilo 700-800.
Decenija za promene na gore
Margita Mirkov desetak godina dežura uz SOS telefon i za tu jednu deceniju potpuno se promenila lepeza problema zbog kojih se traži psihološka pomoć telefonom, uvek uz zagarantovanu tajnost identiteta.
- Nekada su se ljudi javljali zbog tipičnih bračnih problema, nedoumica oko vaspitavanja dece, odnosa na poslu, s prijateljima. Danas preovladava nepoverenje u institucije na koje ih upućujemo da bi rešili problem, razočarani su, i izuzetno je izražena pojava strahova, i to raznih strahova, od zastrašivanja, obijanja, krađa, nasilništva u porodici, na ulici, do egzistencijalnih, odnosno straha od gubitka posla - poredi dugogodišnji saradnik specifične institucije za pomoć ljudima.
Sagovornica ukazuje da je strah veoma specifično negativno osećanje iz koga se teško nalazi rešenje za bilo kakav problem.
- Strah blokira. Čovek koji je u stalnom strahu oboljeva i psihički i fizički, čini ga neefikasnim, nije u stanju da menja i pomogne sebi i svojoj porodici, bilo da je to strah od supruga alkoholičara i(li) nasilnika, ili strah nad egzistencijom. Ono što mi možemo je da osobi u takvom psihičkom stanju pomognemo da se suoči sa situacijom u kojoj se nalazi i ukažemo na mogućnosti da bi izišla iz začaranog kruga. Kada završimo razgovor, a on može da potraje veoma dugo, najvažnije nam je da osoba vidi neka rešenja, neki pravac postupanja, a ne beznađe, i da osetimo da joj se snaga vraća.
Ne možemo ostati ravnodušni
SOS telefon na razne načine populariše mogućnost telefonskog razgovora kao načina za psihološku pomoć, upravo da bi se našlo pri ruci ljudima koji trpe veliki unutrašnji stres ili patnju.
- Kao društvo ne možemo ostati indiferentni prema ljudskoj patnji i mora se pomoći onima koji se osećaju bespomoćnim - naglašava Margita Mirkov.
Pri rezimiranju 2008. zaključeno je da je oko 60 odsto osoba koje su se javljale na broj 553-000 imalo potrebu oslobađanja od sumornih misli, strahova, osećaja nesigurnosti, usamljenosti, nerazrešenih partnerskih odnosa i konflikata sa decom, ili zbog trpljenja nasilja u okviru porodice. Od 632 osobe čiji su pozivi registrovani, 7 je imalo ozbiljne suicidalne misli.
- Značajna je pojava porasta broja poziva iz okolnih naselja i susednih opština, kao što su Ada, Kanjiža, Senta, Bečej. Dužina razgovora sa osobama iz udaljenijih naselja u proseku iznosi oko 40 minuta. Razlog vidimo u nepostojanju toliko potrebnih institucija za psihosocijalnu pomoć i podršku, savetodavnog ili samo informativnog karaktera, i naravno, u zagarantovanoj anonimnosti osobe koja poziva - konstatuje predsednica Društva SOS telefon. - Iz tog razloga smo se krajem 2008. godine obratili okolnim opštinama da participiraju rad Društva u srazmeri zastupljenosti poziva sa njihovih teritorija, jer SOS telefon
finansira naš grad.

***

Najčešće nevolje

- Majka zove zbog odraslog deteta koje konzumira alkohol, tablete i(li) drogu. Kaže da je dete više puta hospitalizovano i posle kraćeg vremena otpušteno. Ne zna više šta da radi.
- Udata žena, majka troje dece, zove zbog bračnih problema koji traju više godina. Želi da se razvede i deca je podržavaju u toj nameri. Muž neće da napusti kuću, agresivan je i maltretira ih. Deca ispoljavaju psihološke probleme i zbog njih želi da istraje u nameri da se razvede.

***

Pozivi su besplatni

Svaki poziv na broj 553-000 je besplatan, odnosno, račun plaća Društvo SOS telefon, to jest Grad.
- Oni koji nam se prvi put javljaju, pitaju kakva je praksa jer bi hteli duže da porazgovaraju - kaže Margita Mirkov, predsednica Društva. - Pojedini ljudi imaju potrebu za dužim razgovorom, pogotovu ako su udaljeni od sličnih institucija.