Postavljena spomen ploča na rodnu kuću Radomira Konstantinovića

Postavljanje spomen ploče inicirao je Savet za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića, na čijem čelu je Latinka Perović, uz podršku grada Subotice.

- Reč je o društvenoj inicijativi koja uključuje veliki broj ljudi, koji zajednički nastoje da Konstantinovićevo delo posluži interesima kulture i bude protiv nasilja i primitivizma. Zbog toga ona ima podršku i društva i državnih organa, priključilo joj se mnog ljudi iz regiona, a u narednom periodu planiramo objavljivanje dela Radomira Konstantinovića, organizovanje naučnih skupova, dodelu nagrada za mlade, kao i za ozbiljne studije – najavila je Latinka Perović. - Na ovaj način Subotica i svi mi postavljamo jedan znak koji će nas podsećati na ovog čoveka, koji je možda slučajno rođen u Subotici, ali koji nije slučajno živeo i radio.

Radomir Konstantinović je rođen u Subotici 27. marta 1928. godine, ali je najveći deo života proveo u Beogradu, gde je i preminuo 2011. godine. Međutim, veliki “sin Subotice”, svoj rodni grad je uvek nosio u srcu, zvao ga “šarengrad” I sa ponosom isticao brojne različitosti koje žive u njemu. Poslednji put je u njemu boravio krajem 90ih godina, prilikom predstavljanja knjige “Dekartova smrt”.

Subotica, sa druge strane, do sada nije pokazala poštovanje prema autoru “Filozofije palanke”, jednom od najvećih umova minulog veka. Naime, dva puta je bio kandidat za zvanje Počasnog građanina, ali je oba puta ostao bez njega, “zahvaljujući” političkim previranjima partija u lokalnoj vlasti. Najpre su mu 2005. godine subotički političari članovi Komisije za dodelu gradskih priznanja i gradonačelnik Geza Kučera, skandaloznom odlukom uskratili ovu titulu a svoju odluku opravdali time što većini članova komisije nije bilo jasno čime se tačno Konstatinović bavi.

Da se nepravda ispravi, pokušano je 2013. godine, ali je odluka o tome pred odbornike u Skupštini grada stigla u „paketu“ sa Nacom Zelićem, pravnikom i hrvatskim diplomatom, koji je zbog svog delovanja i stavova u kojima negira postojanje Bunjevaca, bio neprihvatljiv upravo za najveći deo političkih partija.