Postoji potreba za još dvadesetak semafora

„Slike koje pravi sistem kamera za daljinski nadzor se analiziraju specijalnim softverom. Slike daju 40 različitih informacija: pokazuju koliko vozila prolazi na datoj raskrsnici, koliko je od tih vozila teretno, koliko je autobusa, koliko ima stranaca, sa kojom se brzinom vozi i još dosta sličnih informacija. Prvenstveni cilj kamera nije da se na osnovu registarskih tablica kažnjavaju oni koji ne poštuju propise, mada i ta mogućnost postoji. Slike vozila koje prelaze na crveno pravi samo kamera postavljena kod Hotela „Patrija”. Gradska uprava je želela da se iz ovog pilot-projekta vidi kako bi se dugoročno morao menjati saobraćaj, da se vidi kakva je struktura saobraćaja, a na osnovu analitike, da se utvrdi da li je potrebno postaviti dodatne kamere kako bi se propisi više uvažavali”, objašnjava Paloš.

Direktor naglašava da kamere osmatraju samo saobraćaj, one se neće moći koristiti za otkrivanje počinilaca raznih krađa ili tuča.

- „Zadatak kamera postavljenih na Korzou je da osmatraju koliko vozila ne daje prednost pešacima. Ako se na osnovu rezultata ispostavi da bi bilo svrsishodno na toj lokaciji postaviti i kameru koja slika registarske tablice, to jest, koja je pogodna i za kažnjavanje, onda ćemo takvu kameru i postaviti. Do tada samo pratimo ponašanje vozača” - istakao je Paloš

Stručnjak kaže da kolovoz sa četiri trake koji preseca grad ni u kom smislu ne odgovara današnjim zahtevima.

„Trake su uske, ako dva kamiona idu jedan pored drugog već nema dovoljno mesta. To se ne može nazvati gradskim putem. Na mestima gde je saobraćaj gust, retko postoji mogućnost skretanja u levo. Zbog toga E5 u većini slučajeva odgovara kolovozu sa jednom trakom jer vozači koji skreću u levo zaustavljaju saobraćaj. Na primer između 11 i 13 časova, kod Hotela „Patrija” prolazi oko 1.800 vozila. Semafori dozvoljavaju skretanje u levo, ali nema dovoljno mesta da ta vozila i skrenu. Subotici nedostaju bulevari. Najveći haos se stvara na Kelebijskom putu, kod buvlje pijace, a ne postoji strategija da se stanje reši. Tokom osamdesetih godina prošlog veka Subotica i Segedin su bili razvijeni u sličnoj meri. Ako danas pogledamo ova dva grada vidimo da je Segedin postao metropola, a Subotica je ostala na skoro istimo nivou kao i tada”, dodaje stručnjak naglašavajući da Subotici nedostaje još barem dvadesetak semafora.