Poštovanje dugo 21 godinu: Marinci i Meraklije u subotu ponovo zajedno na tribini

Rezultat utakmice nikako nije u drugom planu, biće to bez sumnje prava takmičarska utakmica jer i Spartaku i Radničkom bodovi znače, ali i zadržavanje pozitivne atmosfere.

Radnički je trenutno trećeplasirani tim u Jelen Superligi i diše za vrat "večitima", a Spartak je posle promene trenera u sasvim solidnoj seriji rezultata, ako se izuzme poraz na gostovanju u Novom Pazaru u prošlom kolu. Radnički ima 5 pobeda, 1 poraz i 6 nerešenih rezultata, dok Spartak ima bilans od 5 pobeda, 2 nerešena rezultata i 5 poraza koji su većinom došli u prvom delu polusezone.

Na terenu će bez dileme biti borbe, nadamo se fer i lepe za gledati, a na severnoj navijačkoj tribini ujediniće se glasovi i dlanovi domaće i gostujuće navijačke grupe i kao vrlo nekarakterističan primer, ne samo za naše regionalne granice nego i šire, bodriti svoje timove do nove pobede, poraza ili podele bodova.

Te davne 1992. godine...

Priča o zajedničkom delovanju dve grupe dva različita tima ima svoju istoriju, koja evo traje 21 godinu. Pokušaćemo da je ispričamo kroz osvrt jednog Meraklije, svedoka tog doba, a oni koji se sećaju tih detalja, verovatno će imati još nešto da dodaju...

Ideja o bratimljenju dve navijačke grupe, kako kaže jedan od veterana Meraklija, inicirala se putem danas zaboravljenih pisama, u ono vreme sasvim normalnim načinom komuniciranja. U tom periodu desile su se određene navijačke tranzicije i smene generacija nastale, između ostalog, usled ratnih okolnosti i stanja u zemlji bivše "juge".

Dopisivali su se tako Marinac i Meraklija, razmenjivali slike sa utakmica i palo im na pamet (te 1992. godine) da započnu priču o dve bratske grupe i evo, 2013. svedoci smo da ta priča još uvek traje, iako su se okolnosti u navijačkom svetu značajno promenile i navijači nikada nisu bili na crnjem glasu nego što je danas.

Ideja o bratimljenju je inicirana, kako kažu, sa strane Meraklija, odnosno od jednog Meraklije i izvesnog Veljka, navijača Spartaka. Te sada već davne 1992. godine Merkalije, takođe mala grupa iz jugoistočne Srbije, suočena je sa mogućnošću da se pobratime sa Subotičanima, što nije odmah naišlo na podršku svih Meraklija, ali vrlo ubrzo postajao je sve manji otpor i istorija je počela da se piše...

Prva prilika da navijaju zajedno desila se sasvim spontano, uslovno rečeno, na utakmici odigranoj te iste 1992. na niškom Čairu, kada su opet putem tih zaboravljenih pisama, Meraklija i Marinac dogovorili da se vide pre utakmice, da prozbore koju pa onda krene svako na svoju stranu, međutim sudbina je htela drugačije...

Došli su Marinci vozom, mala grupa, pojačana sa dve devojke, a dočekalo ih je par "domaćih" i domaćinski ih ispratili do stadiona. Tada još nezvanično pobratimljeni, po prvi put se desilo na ovim prostorima da dve navijačke grupe dva različita kluba zajedno navijaju, što nije prošlo nezapaženo od strane domaćeg kluba, odnosno njihovog rukovodstva, pa je tako priča o združenom navijanju dobila svoju medijsku pažnju i apostrofirana kao odličan primer feri korektnog sportskog rivalstva i međusobnog poštovanja.

Posle utakmice mala ekspedicija navijača iz Subotice ispraćena je do autobusa, a pre opraštanja usledio je poziv Subotičana da to zajedničko navijanje ponove prvom sledećom prilikom, već na proleće, na stadionu u Subotici. Upravo to se i desilo, priča Meraklija, došli su dan ranije u Suboticu, njih nekoliko, odlično dočekani, pravo prijateljski kako kaže, izašli zajedno u grad, provodili se, a s obzirom na kompletnu spontanost jedan mali broj njih je noć uoči utakmice prespavao "ilegalno" u ložama Gradskog stadiona u Subotici. Komfor se nije očekivao, bila je to dobra noć, za nekoga manje za nekoga više, ali suštinski dobro gostovanje u najavi.

Zagrejavanje je prošlo odlično, a već sutradan su zajedno navijali na istoku, tadašnjem "sedištu" Marinaca, a na sve to ostale su sjajne uspomene i još duža tradicija odličnih odnosa ove dve grupe koja i dan danas traje. Odlazili su Marinci u Niš, dolazile su Meraklije u Suboticu, odlazili su Marinci da podrže Radnički u Novi Sad, Meraklije uzvraćali podrškom Spartaku u Kruševcu, Požarevcu... Svaki sledeći susret sve je više učvršćivao prijateljstvo kako na nivou pojedinaca tako i na nivou grupe.

"Ne mogu vam opisati osećaj od prošle sezone, sa utakmice Radnički – Spartak, kada sam ponovo sa istim ljudima stao na jug i zajedno navijao, kao nekad pre 20 godina. A još ponosniji kad su mi na istoj utakmici, matori Marinci rekli da smo za sve ovo krivi Veljko i ja." - završava svoju priču jedan Meraklija, svedok tog doba.

Nekom sledećom prilikom nadamo se da ćemo čuti i Veljkovu "stranu", ostvrt na taj period i oduku o bratimljenju, koje je bez sumnje jedna (retka) svetla tačka na navijačkoj sceni u Srbiji, ali i šire.

Tokom leta na malom terenu iza Gradskog stadiona održan je tradicionalni, 4. po redu, memorijalni turnir "Heroji" koji se održava u čast nastradalim pripadnicima navijačke grupe "Blue Marines". Na tom turniru učestvovale su navijačke podgrupe Spartaka i dragi gosti iz Niša.

Kako saznajemo iz krugova bliskih navijačkoj grupi Meraklije, oni se maksimalno mobilišu i sa nestrpljenjem očekuju novo gostovanje u Subotici. Na tribini će biti nerešeno, bez dileme, a na terenu da poželimo da Spartak bude bolji za jedan gol.