Pravoslavni vernici proslavljaju najveći hrišćanski praznik Vaskrsenje Hristovo

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Hristovo

To je dan kada je Gospod naš, Isus Hrist vaskrsao, pobedio smrt i darovao svima nama večni život. Po jevanđeljima događaj se zbio na njegovom grobu, a radosnu vest ženama mironosicama saopštio je arhangel Gavrilo.

Najvećem hrišćanskom prazniku prethodio Vaskršnji, Veliki (naziva se tako zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja) ili Časni post (zato što obuhvata vreme stradanja Hristovog i Njegovog raspeća na Časni krst), koji je trajao sedam nedelja i završava se na Vaskrs. Vaskršnji post je glavni i najstroži post, a njegova  svrha je priprema hrišćanina za proslavu najvažnijeg hrišćanskog praznika Vaskrsa. Uz to, smatra se i vremenom pokajanja i ispravljanja. Ustanovljen je u znak sećanja na činjenicu da je  Gospod Isus Hristos postio u pustinji 40 dana, ali traje skoro sedam kalendarskih nedelja i sastoji se od Svete četrdesetnice (40 dana), dva praznika - Lazareve subote i Svečanog ulaska Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim i  Strasne nedelje - šest dana u sedmici koji prethodi Vaskrsu. Glavni cilj Velikog posta nije uzdržavanje od određene vrste hrane samo po sebi, već pročišćenje srca.

„Vreme plaču prestade; ne plačite

nego Vaskrsenje apostolima javite!”

- Vaistinu, nestadoše suze sa lica onih koji su bili pod vlašću smrti, ispunjena je nada svih verujućih i utešena su srca onih koji su tugovali. „Neka se veseli nebo i neka se raduje zemlja! Hristos vaskrse i život caruje!” – pobedonosno odzvanjaju nebom i zemljom u vekove vekova blagovestvujuće reči svetog Jovana Zlatousta, velikog propovednika Crkve Vaskrsloga Hrista – poručuje, između ostalog, u vaskršnjoj poslanici patrijarh srpski Porfirije. - Zajedno sa velikim Isaijom, na tajanstven i zadivljujući način, i mi postajemo svedoci svega ovoga što se nas radi zbilo. I ne samo da smo svedoci nego bivamo i učesnici ove čudesne tajne slaveći danas Praznik nad praznicima. Zato se u ovaj veliki i svetli dan radujemo Istini, radujemo se jer je smrt pobeđena u susretu sa Živim, Ovaploćenim Bogom. Uostalom, nije čudno što narod na našem Jugu Vaskrs često naziva Velikdan, a u Grčkoj Lambri, što će reći Svetli Dan. Sve što činimo dobra radi, svaki trud, pregnuće i samopregor, svaka žrtva, svaka suza i svaki podneti bol dobili su smisao u večnosti trijumfom života nad smrću, Vaskrsenjem Gospodnjim.

Vernici se stoga pozdravljaju "Hristos Vaskrse –Vaistinu Vaskrse“ jer Hristos Vaskrse i istinsku radost donese.

-Upravo ova Blagovest čini da se život hrišćanski kvalitativno, suštinski razlikuje od života ostalih ljudi. Zahvaljujući Vaskrsenju Hristovom koje nam kroz Liturgijski život u opitu daje iskustvo da je zlo pobeđeno, čini da pouzdano znamo da smo suštinski neranjivi od zla. Svaku nepravdu koja nam je učinjena Gospod će ispraviti, svako zlo koje nam se desi Gospod će isceliti, pa i ako nas smrt zadesi znamo da će nas Onaj koji je pobedio smrt vaskrsnuti – poručuju nam časni oci.

Vaskrs prate i brojni običaji a najznačajniji je farbanje jaja na Veliki petak. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. Kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.Prvo ofarbano crveno jaje je čuvarkuća, dok se ostala šaraju i drugim bojama i različitim tehnikama. Crvena boja simboliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja, boja hrišćana i crkve.

Vakršnja jaja su prvi mrsni zalogaji nakon posta, a oko svečane trpeze okupi se cela porodica. Na stolu stoji činija sa jajima, domaćin uzima jedno, a potom i ostali ukućani i sledi takmičenje u tucanju jajima. Kod Srba je ukorenjen i običaj darivanja ofarbanih jaja, te će svi gosti koji posete kuću u kojoj se slavi praznik vaskrsenja Spasitelja dobiti po jedno. Iako nije izvorno srpski običaj, zbog preplitanja tradicija, mnoga deca u Vojvodini na današnji dan sa nestrpljenjem iščekuju zeca koji će im ostaviti poklone u gnezdu. Trpeza je svečana i bogata a uz jaja, kod nas u Vojvodini tu je kuvana šunka, pogača i nezaobilazna jagnjetina ili prasetina.

Proslava vaskrsenja Hristovog nastavlja se  na Vaskršnji ponedeljak, odnosno počinje Svetla nedelja koja se smatra produžetkom Uskrsa. Prvi ponedeljak posle Uskrsa naziva se Pobusani ponedeljak i on je posvećen mrtvima. Toga dana, po narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. Taj dan se iznose vaskršnja jaja na grob - da bi i preminuli uživali u vaskrsenju Isusa Hrista. Ovaj dan se zove i Vodeni ponedeljak, jer tada momci i mladi ljudi polivaju vodom devojke i mlade žene. Na ovaj ponedeljak valja i ostaviti razbijeno uskršnje jaje u njivi, da njiva bude plodna. A daje se i uskršnje jaje stoci da ga pojede, da bi cele godine bila zdrava. 

Kako su govorili stari, Vaskršnji utorak jedini je dobar utorak u godini, a veruje se da će dete koje se rodi toga dana biti srećno i dugovečno.