Predstave iz dečje igre

U duhu pravog pozorišnog profesionalca, Branislav Trifković je ovu letnju sezonu završio sa tri premijere. Za sve je pisao scenario, radio režiju, birao muziku, pripremio scenografiju, bio majstor svetla, povremeno i glumio.

Pri tome je sve to uradio sa ansamblom za koji se nije moglo pretpostaviti da će njegovi članovi ikada stati na scenu i pod jarkim svetlom reflektora igrati predstavu pun sat i po vremena.

- Pre pet-šest godina, došao sam na ideju da decu iz glumačke trupe "Šedouplej" u predstavi "Engleska ruža", sastavim sa decom iz Škole za slušno oštećenu decu "Dositej Obradović". Tako sam počeo da posebno radim predstave i sa decom iz Škole za slušno oštećenu decu. Jednu od tih predstava videla je moja drugarica Maja Gvozdenović, psihološkinja u "Kolevci", koja me je pitala da li bih nešto slično mogao da uradim i njihovim štićenicima. Nisam znao šta mogu da očekujem, ali zašto ne pokušati? - priča Branislav Trifković kako je sa osmoro mališana, koji su smešteni u Dom za decu ometenu u razvoju, napravio predstavu inspirisanu legendarnim filmom "Kum".

Branislav Trifković je glumac i lutkar u Dečjem pozorištu u Subotici, koja je postala njegov dom, iako je trebalo da bude tek prolazna stanica na njegovom putu devedesetih godina iz Zenice ka Kanadi ili nekoj drugoj "zapadnjačkoj" adresi. Životno snalaženje nateralo ga je da se bavi različitim poslovima, od kojih su mu neki, poput prodaje na buvljaku, obećavali dobru egzistenciju. Ipak, u njemu su, kako kaže, uvek zvonila ona tri buntovnička akorda koja je upio kao mladi tinejdžer slušajući alternativnu muziku panka i novog talasa.

Svet umetnosti i stvaranja njegovo je opredeljenje, ali je za ovog člana ansambla Dečjeg pozorišta, svet igre mnogo širi od uobičajenog pozorišnog repertoara, pa je pre više od decenije prihvatio poziv prijatelja da u igraonici i školici engleskog jezika sa šestogodišnjacima napravi predstavu.

- Pitao sam se šta mogu sa tako malom decom, ali doneo sam im platno, uključio reflektor, pustio muziku i igra je počela. Krenula je čarolija u kojoj sam kombinovao njihovu igru sa svojim idejama, i to je tako ostalo do danas. Svaka moja predstava je u stvari dečja igra, i ja nemam potrebe da im dajem neke opasne zadatke, i ta je formula ostala do danas - priča Trifković kako je nastala mala pozorišna trupa "Šedouplej", koja već desetak godina sezonu završava premijerom u kojoj igra po dvanaestak mališana.

Pozorište je onda "uselio" i u Školu za slušno oštećenu decu, sa kojom je ove godine imao premijeru "Kako sam menjao tatu za dve zlatne ribice", a od ove godine na pozorišnu scenu izveo je i decu iz "Kolevke" sa predstavom "Film i gugi".

U toj predstavi igraju Jumer, Ljilja, Darija, Mira, Mila, Lazar, Zarije i Aleksa, a u radu sa decom imao je veliku pomoć njihovih vaspitača Maje Gvozdenović, Marijane Kolar, Bojane Mravčević i Jovanke Delić. Trifković kaže da su one imale ogromnu ljubav i strpljenje i kada bi im ujutru u pola osam, jer tada su imali probe u jednoj maloj sobici u "Kolevci", dao baterijske lampe u ruke i rekao – mašite, one su bez reči pristajale. Možda su se u početku, kao i direktor "Kolevke" koji im je dao odrešene ruke, pitali šta će od toga biti, ali ubrzo su videli da deca od prvog momenta, bez obzira na sve svoje hendikepe, prihvataju igru, učestvuju i čak aktivno dva sata probaju. A to je vreme koje pre toga sa njima nisu mogli da provedu u bilo kakvoj aktivnosti, pa je tako bilo jasno da je i ovde pozorište imalo pozitivan uticaj.

Nakon uspešne premijere na sceni Dečjeg pozorišta, igraće za decu "Kolevke", stanovnike Gerontološkog doma, kao i za korisnike Doma za odrasle sa smetnjama, a dobili su poziv za učešće u Zenici, na smotri dece sa oštećenjima u razvoju iz celog regiona.

- U ovom pozorištu koje mi stvaramo, publika vidi predstavu, i može da joj se svidi ili ne, ali ono što je bitno jeste to proces nastanka igre koju stvaraju sama deca, u kojoj se raduju, to je proces stvaranja koji nas raduje, i to je svet u kojem želim da budem - kaže Branislav Trifković.