Predstavljen Nacionalni model dualnog i preduzetničkog obrazovanja

Obrazujući se za bravara-zavarivača po modelu dualnog obrazovanja, Tomica Kovač se odmah po završetku školovanja zaposlio u kompaniji "Kontinental", gde i danas radi u struci. Objašnjava da mu je najkorisnije bilo što je tokom školovanja imao priliku da naučenu teoriju, već sutradan primeni u praksi.

- Posao sam dobio automatski, tačnije kompanija mi je dala ponudu za zaposlenje i nisam morao da prolazim kroz intervju i procese obuke, kao što prolaze novozaposleni, već sam nastavio da radim ono što sam započeo na praksi. Zato dualno obrazovanje preporučujem i drugima, iz razloga što ne bi morali da traže posao nakon škole, već bi ga imali zagarantovanog - kaže Kovač.

A njegovim stopama krenuo je Stefan Mutić, koji trenutno pohađa drugi razred na istom smeru u Tehničkoj školi "Ivan Sarić". Kaže da je za sada zadovoljan, naročito načinom na koji se odvija njegov "radni dan" u kompaniji, ali da, za razliku od njega, većina vršnjaka ne planira da ostane u Subotici.

- Većinom ne, zato što svi planiraju da odu negde napolje zato što su tamo generalno veće plate i možda bolji uslovi za život - kaže Mutić.

Da su migracije stanovništva veoma izražene, saglasna je i Biljana Štavljanin, v.d. direktora Regionalne privredne komore Severnobačkog okruga, koja je istakla da je Privredna komora Srbije inicirala uvođenje dualnog obrazovanja u srednje stručne škole na zahtev privrede zbog velike potrebe za kvalitetnom radom snagom, te da je upravo to jedan od načina borbe protiv odlaska mladih.

- Smatram da je dualno obrazovanje "vin vin" situacija za sve učesnike, a pre svega za naše đake koji kroz učenje u školi stiču teoriju, a učešćem u radu preduzeća praksu i kao neko koje je godinama bio deo obrazovnog sistema, smatram da teorija bez prakse nije jedna celina. Smatram da će dualno obrazovanje doprineti razvoju našeg društva i da svako treba da ostane ovde, da uči i ulaže u sebe - poručila je Štavljanin.

Cilj uvođenja dualnog obrazovanja u škole nikako nije obrazovanje učenika za rad u inostranstvu, istakao je gradonačelnik Bogdan Laban, već da se đaci učine što konkurentnijim na tržištu rada.

- Neki obrazovni profili nisu dovoljno atraktivni za upis, ali su neophodni za funkcionisanje jedne lokalne zajednice i moraju da predstavljaju predmet opšteg društvenog interesovanja. Ono što je suštinski bitno da se u društvu promeni stav prema radu, zanatskim zanimanjima i da ih kao zajednica prepoznamo kao uvažena i dostojanstvena zanimanja koja su nam preko potrebna - rekao je Laban. - Grad Subotica podstiče upis učenika na deficitarne obrazovne profile i u tom cilju stimulišemo učenike prvih razreda srednjih škola stipendiranjem 30 učenika koji pohađaju nastavu po dualnom obrazovanju. 

U školskoj 2019/2020. godini u Subotici je po modelu dualnog obrazovanja prvi razred srednje stručne škole upisalo ukupno 220 učenika na devet obrazovnih profila, čime naš grad, kako je objasnila Biljana Kašerić, pomoćnica Pokrajinskog sekretara za obrazovanje, čini gotovo jednu četvrtinu od ukupnog broja upisanih đaka u Vojvodini po modelu dualnog obrazovanja.

- U ovom periodu sačinjava se plan upisa učenika u srednje škole za narednu školsku godinu i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje će maksimalno podržati dualno obrazovanje, ali i sagledati iskustva iz prethodnog perioda, nedostatke i prednosti, doprineti uspešnom sprovođenju dualnog obrazovanja i njegovom utvrđivanju - poručila je Kašerić.