Predstavljena knjiga „Bilo jednom u Indijanapolisu“ Nenada Kiša

Dugogodišnji sportski novinar, jedan od najmlađih koji je ikada pisao za „Subotičke novine“, na Mundobasket 2002. godine vratio nas je putem 54 priče koje su ispričali svi članovi našeg nacionalnog tima sem Marka Jarića. Takođe, svedočenja Peđe Stojakovića i Miloša Vujanića su preuzeta.

 - Ideja da na ovaj način predstavim uspeh naše košarke rodila se dok sam čitao  knjigu posvećenu jugoslovenskoj košarci koju je napisao čovek iz Kopra, koji je sedamdesetih godina subotom u pet prenosio utakmice našeg prvenstva a po kojoj je kasnije nastala serija „Bićemo prvaci sveta“.  Razmišljao sam da li da to bude Manila 1978., ali nažalost malo je živih svedoka tog prvenstva, ili Atina 1995.i 1998., ali ni tu nema Dude Ivkovića. Onda sam odlučio da to bude Indijanapolis, gde nas je vodio Svetislav Pešić i gde smo stvarno napravili čudo, najpre pobedili SAD a onda i osvojili svetsko zlato – priča nam autor. – Kako sam aktivno pratio košarku imao sam kontakte sa svim igračima i verovao sam da će želeti da pričaju i da se podsete tog vremena. Zeleno svetlo i vetar u leđa dali su mi i Kari Pešić i pokojni Žarko Varajić, koji je tada bio direktor reprezentacije.

Priče su napisane u prvom licu, onako kako su ih se akteri sećali, a prati ih 48 fotografija iz arhiva Košarkaškog saveza Srbije.

- Zanimljivo je da se svi sećaju nečeg drugog ili drugačijeg detalja ali svi prate istu priču. To prvenstvo je obeležila pobeda nad SAD  tri godine posle bombardovanja, kiks Vlade Radmanovića, koji je takođe govorio u knjizi, kao i finale sa Argentinom, čiji je selektor rekao da im je to iskustvo pomoglo da trijmfuju dve godine kasnije.  Takođe, to je jedino prvenstvo na kome su se otac i sin naši na postolju – Svetislav i Marko Pešić, koji je osvojim bronzu sa Nemačkom – dodaje Kiš. – Knjiga govori ne samo o događaju, nego i šta mu je prethodilo, šta se zbivalo u glavama igrača i trenera, kako su to videli kolege novinari koji su pratili prvenstvo, a kako Vojin Đorđević, jedini sponzor reprezentacije.

Možemo da saznamo i kako je Milan Gurović mogao da pogine kroz šiber autobusa koji ih je vodio ka svačanom dočeku ispred Skupštine, i kako je Žarko Čabarkapa skočio sa zvučnika među saigrače. Tu je i neizostavni Vlade Divac, igrački i mentalni stub reperezentacije, koji je od samo starta bio ubeđen u pobedu nad Amerikancima.

Na subotičkoj promociji u SKC „Sveti Sava“ o knjizi su govorili Vojin Đorđević, direktor kompanije „Voda voda“, selektor Svetislav Pešić i košarkaš iz te generacije Igor Rakočević, koji su se obratili putem video linka.