Predstavljena knjiga odabranih stručnih tekstova na mađarskom o istoriji Bunjevaca

Neki od nastarijih dokumenata na mađarskom jeziku, koji svedoče o istoriji kulture i svakodnevnog života Bunjevaca od prve polovine 19. veka, pa do prve polovine 20. veka, sada su prevedeni na bunjevački jezik i tako dvojezično publikovani na jednom mestu. Uz istorijsku, vrednost ove knjige ogleda se i u tome što čitaocu omogućava da vrlo lako prepozna šta je ono što je autentično za Bunjevce i kakav je doprinos njihove kulture življenja narodima u Vojvodini, objasnila je Biljana Sikimić, naučni savetnik Balkanološkog instituta SANU.

- Ovakva dvojezična izdanja nam to omogućavaju, jer kada imamo samo jednu stranu, onda je vrlo teško, ali kad imamo originalni tekst i prevod, lako možemo da vidimo šta je to mađarskom čitaocu namenjeno, bilo da je to neki etnografski opis, običaj ili jela, tačno možemo da vidimo koja reč je nepoznata mađarskom čitaocu. To je, recimo, prisnac, zato što ga u mađarskoj kuhinji nema, ali zato nije bilo potrebe da se prevedu fanci, odnosno krofne, jer se ista reč upotrebljava i isto se jelo pripremalo i sa jedne i sa druge strane. Gomboce ili knedle sa šljivama su takođe bile prisutne u obe kulture i nije bilo potrebno da se čitaocu objašnjava kako se prave. Međutim, neka specifična jela, koja su samo bunjevačka, morala su da se objasne i u takvim primerima vidimo šta je ono što je kulturološki različito i moralo da bude prevedeno - objasnila je Sikimić.

Sa njom se složila i Leda Šiling, etnolog Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica, koja je istakla da je se važnost ove knjige ogleda i u nekim novinama, koje su istraživačima do tada bile nepoznate.

- Novina uvek ima, jer su našli takve tekstove koje do sada nisam ni poznavala. Čitala sam leksikone i osnovnu etnografsku literaturu, ali, na primer, opise Bunjevaca ili narodopis, gde sam našla neke interesante informacije o jabukama i ostalim detaljima, sigurno ću korititi i u budućnosti. Tako da ova knjiga nije samo nešto što se publikovalo, već je ona samo prvi korak istraživačkih radova koji će tek da uslede na ovom terenu - istakla je Šiling.

Po rečima Bogdana Šekarića, etnologa Muzeja Vojvodine, Vojvodina predstavlja jednu mešavinu velikog broja etničkih grupa, o kojima bi bilo dobro napraviti jednu studiju koja će objedinjiti i predstaviti sve etnološke teme bitne za Vojvodinu, da bi se otkrilo šta je ono što je izvorno i doprinos jedne etničke grupe zajedničkoj kulturi u kojoj svi uživamo.

- Stalno pričamo o tome šta smo mi to doprineli. Mi smo deo Evrope i Evropi moramo objasniti šta je to što je izvorno naše, šta je doprinos srednje-evropskoj kulturi koji smo mi dali i svaka etnička grupa, u tom smislu, ima svoje nekakve korene, materijalnu i duhovnu kulturu koju je donela iz starog zavičaja. Vojvodina je, kao prostor otvoren za sve, primala sve te etničke grupe i, kao u jednoj presiji, od svih tih komadića metala napravila jednu leguru gde sada vi ne znate šta je čije, a morate se predstaviti nekome kao što je Evropa, po čemu ste originalni. Zato ovu knjigu smatram veoma bitnom, jer je ona, pre svega, jedan od najstarijih pisanih izvora u kojoj je sabrano, u vidu nekog naučnog aparata, sve ono što se tada pričalo i znalo o Bunjevcima, a danas se možda i ne zna - obrazložio je Šekarić.

Upravo je oživljavanje tih, pomalo i zaboravljenih stvari, bio najinteresantiji deo prevođenja ove knjige, kazala je Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta i upravnica Ustanove kulture "Centar za kulturu Bunjevaca".

- Kada su tekstovi prevedeni i kad se počelo raditi na knjizi i opremanju fotografijama, odjednom, kao da su sve te informacije dobile boju, kao da su oživele i ponovo postale aktuelne, a rekla bih, i  jako interesantne. Mnoge stvari koje su bile zaboravljenje, koje su nekako bile po strani, u vezi sa običajima i nekim drugim detaljima, odjednom su počele da lebde među nama i to je stvarno bilo jedno jako interestano putovanje dok se prevodila ova knjiga. Verujem da će svima koji je budu čitali biti isto tako interesantna. Ima tekstova koji se u određenim delovima preklapaju, ali smo bili uporni da ih prevedemo, baš iz razloga što su kasnije neki drugi delovi bili sasvim drugačili. Vodili smo se time da sve bude prevedeno jedan na jedan i prevodilac je to fantastično uradio i mnogo mu hvala, jer koliko je ova knjiga značajna za Bunjevce u Mađarskoj, toliko je značajna i za Bunjevce ovde i verujem da će brojevi koji kasnije budu izlazili imati istu funkciju - poručila je Kujundžić Ostojić.