Predstavljena organizacija posvećenih očuvanju životne sredine, održana ekološka tribina

U hotel "Patria" u petak je održana konferencija za medije i panel diskusija Evropske partije zelenih, Mađarskog pokreta, stranke "Zajedno za Srbiju", Inicijative "Ne davimo Beograd" i "Ekološkog ustanka".

Tema tribine je bila ekološka transformacija evropske i srpske privrede, sa akcentom na neke od lokalnih problema (vazduh u Subotici, Palićko jezero, seča šume u Subotičkoj peščari i NIS-ove bušotine, odnosno eksploatacija naftnih resursa) a prethodilo joj je predstavljanje organizacije navedenih, kao uvertira u zajednički nastup na predsedničkim i parlamentarnim izborima u Srbiji.

Podsećajući javnost na osnovne postulate Mađarskog pokreta, njihov predstavnik Arpad Černik istakao je da su to osnovna ljudska prava, među kojima su  sloboda govora i informisanja, pravo na demokratske izbore i institucije, pravo na zdrav život i zdravu sredinu.

- Tada, pre pet godina, smatrali smo da su nam ta prava ugrožena, a sada smatramo da su nam skoro u potpunosti oduzeta, unutar naše (mađarske) zajednice i na državnom nivou. Mi to ne prihvatamo, želimo da živimo u zdravoj, demokratskoj atmosferi, ali da bismo to učinili moramo da se udružimo sa snagama koje dele iste vrednosti - rekao je Černik.

Aleksandar Jovanović Ćuta, aktivista Ekološkog ustanka, podsetio je u kratkim crtama na dosadašnje delovanje ove organizacije i predočio planove za predstojeće izbore.

- Ekološki sam pobunjenik koji već 5 godina brani i štiti reke u kojima je prohodao od onih koji bi da ih gurnu u cevi, a sebi milione u džepove. Taj posao je završen, eno slobodno teku! Vetar pobune je došao! Kada su ljudi konačno shvatili da od njih zavisi da li će imati vodu i zdravu zemlju, da li će, na kraju, moći da žive po meri čoveka - rekao je Jovanović. - U toku je opšta pobuna stanovništva svih slojeva, digla se i struka i motika, od čobanina do akademika, da brani ono jedino što im je preostalo, a to su voda, vazduh i zemlja. Zajednički cilj nam je da ova zemlja, sve što je ispod i iznad nje, ostane naša. Želimo da učinimo da ova zemlja ostane čista i zdrava, da jednom za sva vremena otklonimo najveće zagađivače, a to su ljudi koji su već 10 godina na vlasti.

Delovanje organizacije i ciljeve predstavio je Nebojša Zelenović, predsednik stranke Zajedno za Srbiju i lider OGP AKCIJA.

- Šezdeset organizacija dogovorilo se da nam je najvažnije da promenimo Srbiju, da je promenimo tako što ćemo koristiti dobre prakse evropskih zemalja, da ćemo to učiniti na pristojan način, zajedno sa našim građanima. Nismo samo zaneseni ekolozi, poitička smo organizacija koja ima politički program na okjem smo radili svi zajedno - objašnjava Zelenović.

Nakon promocije organizacije održana je ekološka konferencija "Zelena transformacija" na kojoj je proneta poruka insistiranja na održivim, ekološkim rešenjima umesto prljave i zastarele tehnologije, te da se i u Srbiji, bez kašnjenja, mora uspostaviti cirkularna ekonomija i stvoriti zelena radna mesta.

U bloku koji najviše interesuje stanovništvo u Subotici, govorio je više Arpad Černik iz Mađarskog pokreta. On se fokusirao na tri glavna problema - seča šuma, zagađenost Palićkog jezera i eksploatacija nafte.

- Subotica je okružena sa više zaštitinih pojaseva koji imaju praktičnu funkciju, da bi zaštitili prigradska naselja od vetrova, naleta peščanih oluja i vezivali peskovito tlo. Vojvodina je oko 7 odsto pod šumom, što je jako malo. Do ulaska u EU morali bismo da posadimo još 150.000 hektara šume, to je naša obaveza, međutim mi umesto toga ilegalizovanom i legalizovanom sečom šume bave se i javan preduzeća i pojedinci već decenijama. Po informacijama koje imam, poslednjih nekoliko godina posečeno je 70 hektara šuma, a pošumljeno samo 4,23 hektara - istakao je Černik.

Objašnjavajući dalje ekološke probleme lokaliteta Černik je prešao na Palićko jezero, opisujući ga kao sinonim za smrdljivu vodu, pomor ribe i zagađenost.

- Postajao je Akcioni plan za spas Palićkog jezera, izrađen je i prihvaćen 2014. godine, a međuvremenu bačen je u fijoku - zaključuje Černik. - U poslednje vreme zagađenost vode i razmnožavanje algi donosi zastrašujuće posledice, među njima je pojava veće količine fosfora. Drugi uzrok su veštačka đubriva koja se ulivaju u jezero sa okolnih poljoprivrednih zemljišta jer nema zaštinog pojasa. Treći problem je invanzivna vrsta riba, babuški, koje bi trebalo da se ukloni oko 150 tona, a do sada je uklonjena vrlo mala količina. Neophodna je i redovna seča trske, kao i da se njen otpad izvuče iz jezera. Možda i najveći problem Palićkog jezera je deponija smeća u Aleksandrovu i dok se ona ne rastereti i sanira ne može se očekivati poboljšanje kvaliteta jezera.

Predrag Momčilović, sekretar organizacije "Ne davimo Beograd" govorio je konkretnije kvalitetu vazduha, onome što udišemo i identifikovanju krivaca za takvo stanje. Ponudio je kratkoročne mere iz njihovog programa koje mogu da unaprede stanje.

- Vazduh nije zagađen samo u Valjevu, Užicu i Beogradu, zagađen je i Subotici. Po podacima Agencija za zaštitu životne sredine 61 dan je tokom prošle godine vazduh u Subotici je bio prekomerno zagađen. Vazduh je praktično zagađen u svakom gradu us Srbiji, a tamo gde nije zagađen ne postoje merači. To je i pokazatelj ekonomskog i energetskog siromaštva. Obično se krive građani što voze takve automobile i koriste takva goriva, a ustvari problem je do vlasti koja ne sprovodi nikakve mere da bi se ublažile posledice i popravio kvalitet vazduha - ističe Momčilović. - Imamo predlog prvih kratkoročnih mera je da građani moraju da znaju kakav vazduh udišu, da se intenzivnije upozoravaju kada je prekomerno zagađen vazduh da ne izlaze na ulice, potrebno nam je više prečišćivaća vazduha u zatvorenim prostorijama. Jedna od mera je i energetski menadžeri u gradovima čija je funkacija da pomognu građanima da budu ekološki svesniji i energetski efikasniji.