Predstavljena zbirka pesama "Tu među svojima" Udruženja slepih i slabovidih Subotice

Bez obzira na generacijsku razliku koja se proteže od 7 do 77 godina, ono što je zajedničko našim sugrađankama Dajani Gabrić, Danijeli Pejić, Svetlani Manji i Katici Bakajić, jeste da od ranog detinjstva neguju ljubav prema poeziji i pisanju, što su sinoć i pokazale recitovanjem pesama koje su odraz njihovog promišljanja o životu, prijateljstvu, položaju žene u društvu, ali i predrasudama.

- Nas četiri volimo da pišemo i recitujemo pesme, ne samo svoje, već i pesme drugih autora, a svake godine obavezno učestvujemo na republičkom takmičenju slepih i slabovidih. Sva naša okupljanja i druženja ne mogu da prođu bez recitovanja i tako sam došla na ideju da izdamo zbirku i rado sam se prihvatila tog posla, a moram da priznam da nisam imala nikakvih problema, jer su svi to prihvatili i podržali sa oduševljenjem - priča Svetlana Manji, članica Udruženja, po čijoj pesmi zbirka nosi naziv. - Pesma "Tu među svojima" simboliše našu zajednicu, jer su u njoj izrečena sva osećanja slepih i slabovidih, i prvi put kad sam je recitovala, svi su plakali, pa je tek onda usledio aplauz. Svako se pronašao u toj pesmi i od tada nema druženja, a da članovi ne traže da se recituje i ona je na neki način postala simbolična za nas.

Zbirku je lektorisala Sanja Vujačić, profesorka srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji "Svetozar Marković", čiji su sadašnji i bivši učenici članovi Udruženja i oni su se takođe našli među autorima pesama.

- Posebno su mi lepe pesme o salašu, o susretu generacija, bakama sa unukama i o tome kako se nekada živelo. Zatim o položaju žene u društvu, jer postoji jedna poslovica iz engleskog jezika, da čovek mora da bude sve ono što mora da bude, a da žena mora da bude sve to i još da bude žena, tako da mi je ta pesma možda i najdraža iz zbirke, ali sam svakako najponosnija na Danijeline pesme, budući da je za nas laskavo kada naši učenici kojima smo predavali, jednoga dana uđu u literaturu i imamo mogućnost da čitamo njihove radove - kazala je Vujačić. - Za mene je ovo bila privilegija i zahvalna sam što sam na ovaj način mogla da pomognem da zbirka ugleda svetlo dana i rado ću to učiniti i u budućnosti.

A kada je u pitanju budućnost, pesama ima na pretek, ali su finansijska sredstva Udruženja skromna, zbog čega bi donacije ili eventualna sponzorstva pomogla u izdavanju narednih zbirki ovih talentovanih pesnika.

- Ovo je naša prva zbirka koja ima vrlo mali tiraž, svega oko 50 primeraka, i naravno da bismo volele da to bude više, ali su sredstva kojima raspolažemo vrlo ograničena. Zaista smo presrećne što smo uopšte uspele da izdamo zbirku, posebno naša Katica koja piše od 80-tih godina i sada već ima i unuke, jer će nešto ostati kao uspomena. Imamo jako mnogo materijala i za ovu priliku smo izdvojile svoje najbolje pesme, ali da više nikada ništa ne napišemo, imale bismo dovoljno pesama za dve-tri naredne zbirke - poručuje Manji.