Premijera Drame na mađarskom - komedija "Tartif"

Kada je u pitanju doživljaj sveta, direktor Drame na mađarskom i reditelj predstave se slažu: svet je lakše gledati kroz prizmu humora, a sve njegove mane upečatljivije su ako ih izvrgnemo ruglu. 

 - Komično u današnje vreme, to je jedina alternativa preživljavanju. To je jedini način da preživimo. Ako mi ovo okruženje i ovaj svet želimo preživeti, pa i malo ga redukoavti prema humanosti i ljudskosti, ne ostaje nam drugo nego ono što je mračno, strašno, doživeti komičnim. Po mom ubeđenju, i smrt se može ismejati, i smrt će vam pobeći ako je ismejete - kaže Valentin Vencel, direktor Drame na mađarskom, dok se Armin Ric, reditelj nadovezuje  - Komedije su najbrutalnije tragedije. Mnogo je tragičnije kada svoje slabosti tretiramo sa humorom, odnosno kada ismejemo slabosti, one deluju mnogo upečatljivije. Kada slabost doživimo sa radošću igre, onda je to jedna druga dimenzija.

U vreme društvenih mreža, kada čitavom društvu manjka iskrenosti, za Rica je "Tartif" bio sasvim logičan izbor. 

 - Dobro pozorište je ono pozorište koje uspeva održati svoj prst na žili kucavici zbivanja u društvu. To mi je bilo ključno prilikom odabira. U našem društvenom okruženju je sve manje prave iskerenosti, sve je više laži, krivotvorene stvarnosti, zato je "Tartif" uvek aktuelan. Samo se osvrnimo na to kako na društvenim mrežama predstavljamo sebe, i kako neku nepostojeću stvarnost želimo prikazati pritom prikrivajući pravu sliku. "Tartifizam" se ugradio u naša tkiva i to toliko duboko da više nije pitanje da li se možemo boriti protiv ove pojave, već je pitanje samo koga je više a koga manje zahvatila. "Tartif" je porodična drama, porodica je najmanji subjekt društvene zajednice, a "tartifizam" kao licemerje, sposoban je da taj nukleus društvene zajednice razbije - ističe Ric. 

Iako je Armin Ric član ansambla Drame na mađarskom i u svojstvu glumca i u svojstvu reditelja, dvostruka uloga nije mu donela rastrzanost, već je dodatno obogatila njegov radni proces. 

 - Rad na predstavi doživeo sam kao kolektivni rad, kolektivno staralaštvo bez razdvajanja glumaca i reditelja. Probe nisu bile podstaknute željom za ostvarivanjem očekivanja, već je cilj svake probe bio ostvariti kolektivne rezultate, koje smo zajedno postavljali - objašnjava on. 

O pozitivnoj stavralačkoj atmosferi tokom rada na prdstavi posvedočila je i glumica Žuža Kalmar, koja igra Elmiru. 

 - Ova Elmira koju ja igram, to je uloga i predstava o kojoj svaka glumica sanja. To je žena o kojoj svaki muškarac sanja, jedino njen muž ne toliko. Rad na predstavi je jako interesantan, to će biti neki novi "Tartif". U ovom pozorištu sam 27 godina, i uvek je bilo finansijskih problema. Nijedan reditelj nije došao a da mu je upravnik mogao reći "Hajde, sanjaj! Neka glumci uživaju, radi kako žališ". Uvek su reditelji dolazili na probe sa snovama i idejama, a onda su se snovi do premijere rušili, opadali. Nadam se, da će sa prelaskom u novu zgradu, Arminove ideje za ovu predstavu moći da se ostvare makar 80 odsto, ili čak i 100, onako kako je on to zamislio - kaže ona.