Premijera predstave "Akvarijum" u subotu u Narodnom pozorištu

Predstava "Akvarijum" preispituje kompleksne porodične odnose, prvenstveno odnos između majke i ćerke, koje se u jednom teškom periodu majčinog života suočavaju sa bolešću, prošlošću, transgeneracijskim traumama i svim onim temama od kojih su ranije bežale, a koje sada zahtevaju svoj epilog i konačno razrešenje.

- U predstavi se radi o jednoj mladoj ženi koja je provela veći deo života pokušavajući da ne liči na svoju majku da bi se sada upravo suočila sa time koliko zapravo liči na nju, u poslednjim trenucima majčinog svesnog života, zato što majka počinje da se psihički i mentalno razgrađuje pod uticajem demencije. Tražili smo svetlo u tim mračnim porodičnim temama i istorijama sa kojima svi možemo da se identifikujemo, gde i pored teških sudbina dolazi do oslobađanja i rasterećenja i mislim da smo pronašli taj neki odgovor u suočavanju sa sobom, u oproštaju i u nežnosti u tom odnosu roditelja i deteta. Koliko je predstava o transgeneracijskoj traumi i bolesti i načinima na koje ona utiče na porodicu, toliko je i o nežnosti i ljubavi u porodici i o oproštaju i razumevanju - rekla je Nina Plavanjac, rediteljka i autorka teksta.

Rediteljka je istakla da je do samog naziva došla intuitivno i da je onda iz tog koncepta proisteklo sve, uključujući i scenografiju. Simbolika akvarijuma kao ograničenog prostora iz koga ne možeš pobeći i u kojem je suočavanje, kako sa sobom, tako i sa drugima, neizbežno.

- Ono što je mene zarobilo u toj slici i doživljaju akvarijuma jeste da si ti pod ograničenim dotokom kiseonika, zatvoren i nemaš gde, međutim svi ostali oko tebe te vide u svakom trenutku, ne postoji ćošak gde možeš da se sakriješ, nego je sve, i lepo i ružno, na videlu. Mislim da svaka porodica dolazi do tog prelomnog trenutka kada na sto moraju da se stave pitanja koja nikad nisu postavljena, žal koji nikad nije izgovoren, ljubav koja nikad nije izjavljena. Akvarijum i ta transparentnost, na to smo se fokusirali i sa igrom i sa atmosferom, zatvorili smo i psihološki i fizički te dve žene, majku i ćerku, da više jedna od druge ne mogu pobeći i od toga koliko su jedna drugoj odraz u ogledalu po mnogim stvarima, bez obzira što možda smatraju da su sušte suprotnosti.

Plavanjac je takođe istakla da je tema transgeneracijskih trauma zastupljena kroz razne vidove umetnosti kojima se bave umetnici njene generacije i da joj se čini da su godine u kojima se oni nalaze,  dvadesete, tridesete, godine koje zahtevaju da se prouče načini na koje nas naše odrastanje oblikuje.

- Jedna od glavnih tema kojima smo se bavili jeste ta potreba roditelja da nauči svoje dete i to koliko učenjem često može da ga osakati i da ga povredi, čak i iz najbolje namere. U predstavi se bavimo i Snežaninom majkom, dakle generacijom pre, i pratimo kako je taj očajnički pokušaj tih majki da osnaže svoje dete za život često imao suprotan rezultat. Zato postoji taj presek, suočavanje do kog Marijin lik teži da dođe, i bori se svim silama da dođe, a to je da nađe rešenje kako da se taj krug nasilja napokon zaustavi.

Glumica Marija Feldeši, koja igra lik ćerke Lenke, istakla je koliko je rad na ovoj predstavi bio jedno iskustvo otvorenog i iskrenog pozorišta u kom se osetila bezrezervna podrška kolega. Kada su u pitanju teme koje ova predstava obrađuje, Feldeši zaključuje da u pozadini i najmračnijih porodičnih priča ipak stoji ljubav, kao univerzalno svetlo koje rasteruje tamu.

- Svetla tačka je, kakvi god bili uslovi ili neuslovi, da ispod svega toga postoji ljubav, koja nekako sve vreme traži svoj put i traži da u sebi sklonimo neke zidove i barijere i uslove koje postavljamo i sebi i drugima. Koliko imamo i mraka, toliko je nekako i ta svetlost prisutna i bori se da izađe van - istakla je Feldeši.

Uloga majke Snežane poverena je glumici Suzani Vuković, koja je istakla koliko je atmosfera na probama bila kreativna i opuštena i koliko je uživala u radu sa generacijom mladih autora i glumaca. Svoju ulogu je opisala kao lik koji "pluta među javom i med' snom" i da je momenat povratka ćerke kući trenutak kada se "vade kosturi iz ormara i isplivavaju neizrečene stvari, gde se  podvlače računi, gde se otpušta i oprašta"

- Moj lik pokušava tu svoju prošlost da potisne koliko je u mogućnosti i ona u usamljenosti, u sadašnjosti, stvara taj svet iluzija i ima težnju da ponovo uspostavi kontakt sa ćerkom koja se vratila zbog nje kući.

Predstava "Akvarijum" autorsko je delo mlade rediteljke i dramaturškinje Nine Plavanjac, koja ujedno potpisuje i režiju predstave. Glavne uloge su poverene Mariji Feldeši i prvakinji drame na srpskom jeziku Suzani Vuković, a pored njih u predstavi igraju i prvak drame Srđan Sekulić, Monja Medaković i Jana Nenadović. Za koreografiju je zadužena Andreja Kargačin, za muziku Sara Ristić, scenski dizajn je radio Zoja Erdeljan, dok je za kostimografiju zadužen Marko Marosiuk, a za dizajn projekcije Goran Balaban.

- "Akvarijum" je master predstava mlade rediteljke i dramaturškinje Nine Plavanjac, koja je dobitnica nagrade na konkursu Sterijinog pozorja za originalni domaći dramski tekst u 2024. Naše pozorište je jedno od retkih pozorišta koje daje šansu i priliku mladim glumcima da pokažu svoj talenat i umetnički potencijal, što će svakako preći u praksu u narednim sezonama u našem pozorištu - izjavio je Igor Lerić, pomoćnik upravnika Narodnog pozorišta.

Karte za predstavu možete kupiti na biletarnici Narodnog pozorišta ili rezervisati putem broja telefona 024/557-436. Prva repriza predstave je 31. marta.