Prihrana ozimih useva: paorima se savetuje oprez sa količinom i vremenom prihrane
Pihranjivanje ozimih useva uglavnom se vrši tokom prva dva meseca u godini, u zavisnosti od vremenskih uslova, koji ove sezone nisu najpovoljniji, ističu poljoprivrednici.
- Od jeseni je bilo manje padavina nego što smo navikli inače, čini mi se da je ova godina malo u zaostatku. Što se tiče drugih uslova, nije bilo potrebe za presejavanjem, a ove godine nema ni toliko štetočina i glodara, sa kojima smo imali velikih problema poslednjih godina - kaže Miroslav Matković, poljoprivredni proizvođač, ističući da iako je, kalendarski gledano, vreme za prihranu, on još uvek nije počeo sa njom - Još uvek nisam počeo sa prihranjivanjem, ali vidim da neki proizvođači jesu. Uglavnom tu od polovine januara do polovine februara prihranjujemo ureom, a kako najavljuju rast temperatura i da neće biti padavina u narednim danima, mislim da još uvek nije pravo vreme.
Poljoprivredna stručna i savetodavna služba počela je sa analizama zemljišta, a rezultati su pokazali da je prosečan sadržaj azota po hektaru na parcelama pod zasadima pšenice 119kg, uljane repice 81, a ječma 101 kilogram.
- Do jučerašnjeg dana analizirano je oko 90 uzoraka sa parcela zasejanih uljanom repicom, pšenicom i ječmom. One pokazuju da je kod uljane repice sadržaj azota za oko 20 kg manji u odnosu na prethodnu godinu, dok je kod pšenice sadržaj nitratnog azota u sloju zemljišta od 0 do 90 cm na nekom prošlogodišnjem nivou. Neke prosečne količine za prihranu kod pšenice iznose 54 kg čistog azota po hektaru, kod uljane repice 87 kilograma, a kod ječma to je 36 kilograma - objašnjava Damir Varga iz PSSS.
Budući da čak i na jednoj parceli, ukoliko obuhvata veliki prostor, prisustvo azota u velikoj meri može varirati, iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe savetuju da se prihranjivanje radi oprezno, uz analizu zemljišta.
- Kod pšenice je jako velika raznolikost po parcelama, dok je na većini parcela pod uljanom repicom nešto ujednačenija slika, otprilike 87 kilograma, deset kilograma više ili manje, proizvođači svakako neće puno pogrešiti ako sa ovom količinom obave prihranu. Kod pšenice te količine jako variraju - maksimum je 111 kilograma, a imamo jednu parcelu gde nije potrebno obavljati prihranu, tako da bi tu trebalo obaviti analizu. Uljana repica nije toliko osetljiva na suvišak azota kao pšenica, kod koje suvišak može prouzrokovati bujan razvoj u slučaju kišne godine, odnosno podgorevanje useva ukoliko u maju ne bude dovoljno vlage, i početkom juna nastupe visoke temperature. Zato bi kod prihrane pšenice trebalo obratiti pažnju - objašnjava on.
Neki proizvođači su već krenuli sa prihranom, a kako nam, prema vremenskoj prognozi, predstoji period bez padavina, vreme će pokazati da li je to dobro.
- Što se tiče vremena, teško je dati pravi savet, tu negde do polovine februara nije kasno baciti ureu. Proizvođači su već krenuli sa prihranom, ali videćemo koliko je to dobro, s obzirom na to da nema najavljenih padavina. Ta urea će dugo vremena stajati na površini, i ako se otegne dug period ona može i mesec dana stajati na površini, i doći će sigurno do gubitka dela aktivne materije đubriva. Tamo gde su potrebne male količine, do 30 kg, to može da se uradi i sa amonijum-nitratom do kraja marta ili početka aprila, jer u takvim zemljištima ima dovoljno azota za taj početni razvoj - objašnjava Varga.
