Prihvatni centar u Subotici prepun

Izbeglice u Prihvatnom centru posetio je Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji je naglasio da svako ko se nađe na teritoriji Srbije ima pravo da zatraži azil, posle čega će on biti smešten u prihvatne centre i ući u proceduru.

- Mi ne možemo da preuzmemo odgovornost da primimo državljane Avganistana i Pakistana, sva vrata su im u EU zatvorena i smatraju ih ekonomskim migrantima. Da li je to pravedno ili nije pravedno, nije nešto o čemu Srbija treba da donosi odluku. Ali Srbija mora da zaštiti svoj prostor i kao što vidite ne dozvoljava da postane parking za ljude koji ne mogu da nastave svoje putovanje – istakao je Aleksandar Vulin. - Srbija ne može više da bude talac politike bilo koje vlade, niti izostanka zajedničke politike EU već mora da štiti svoju teritoriju i nećemo dozvoliti blokadu autoputa niti bilo šta što bi iz mirnog protesta preraslo u narušavanje javnog reda i mira.

Po njegovim rečima broj ilegalnih ulazaka u Srbiju se smanjio i to prvenstveno zahvaljujući pripadnicima vojske i policije koji danonoćno patroliraju duž granice sa Bugarskom i Makedonijom.

- Taj broj se smanjuje, ne zato što izbeglička kriza prolazi, već zato što smo uveli mere. Na crnom tržištu se pojavila informacija da su cene koje krijumčari pokušavaju da naplate od migranata značajno porasle, jer svi osećaju da Srbija čvršće kontroliše svoje granice i to će nastaviti da čini - rekao je Vulin.

Komentarišući ponašanje stotinak migranata koji na Horgošu štrajkuju glađu, ministar je izjavio da Srbija neće upotrebiti silu dokle god su oni mirni.

- Oni imaju alternativu, mogu da borave u prihvatnom centru i upoznati su sa svim pravima. Mi se trudimo i pokazujemo veliko strpljenje, što sigurno ne bi uradila nijedna vlada na svetu, ali ne možemo da pravimo kamp gde god se skupi 50 ljudi. Prihvatni centri postoje i uvek su im dostupni – dodao je Vulin.

Kako smo se uverili na licu mesta, migranti, njih oko 130, koji štrajkuju glađu, ne prave nikakve probleme. Sede na goloj ledini, nekoliko stotina metara od bodljikave žice i ostalih pet stotina sunarodnika, koji čekaju da predaju papire za ulazak u Mađarsku. Odbijaju hranu i šatore, te im su im crveni kačketi jedina zaštita od sunca.

Nekolicina sedi u zavojima, sa otvorenim ranama na nogama, „suvenirima“ na hiljade prepešačenih kilometara. Glad i umor uzimaju danak te su lekari danas imali pune ruke posla, nekoliko ljudi je kolabiralo i palo u nesvest.

- Nismo jeli od petka, ni nećemo dok mađarske vlasti ne otvore granicu i ne puste nas da uđemo – kaže Jasef iz Aganistana. - Neki imaju papire, neki ne, ali svejedno, niko od nas neće odustati.