Prilika za otpis kamata i smanjenje poreskih dugova

Država je već godinama knjižila sve veća potraživanja i dopisivala kamate, ali umesto keša budžet je bio prepun nenaplative nade da će narod jednoga dana platiti dug.

Poreski dužnici su sve dublje tonuli naročito građani - takozvana fizička lica - jer njih nije mogao da spasi ni stečaj ni lični bankrot pošto taj institut srpsko zakonodavstvo ne poznaje. Poreski dug je zao pratilac i dugovečniji je od dužnika, ostaje čak i posle smrti i nasleđuje se sa imovinom, ostaje u poreskom knjigovodstvu i jedini efikasni lek je — plaćanje.

Ipak, neko je morao da prekine lanac uzajamnog propadanja države i dužnika i da krene sa praštanjem i grehova i dugova.

Takvo stanje skoro da je prorekao Onaj čiji smo rođendan slavili u predhodne dve–tri nedelje po neusklađenim kalendarima jer je za svoje sledbenike ustanovio molitvu i u njoj je sadržana i želja modernih dužnika koji se sada već bore da se prehrane, da prežive, da izbegnu nove nevolje i da se izbave: „...Daj nam hleb naš nasušni, i oprosti nam dugove naše, kao što mi opraštamo dužnicima svojim, i ne uvedi nas u iskušenja, no izbavi nas ...“

Konačno, to praštanje dugova prema državi krenulo je donošenjem Zakona koji bi trebalo dužnicima da pomogne da ne ostanu bez hleba nasušnog, da ožive porodični ili drugi biznis koji je ugrožen, a državi i lokalnim budžetima da omogući da takozvani javni prihodi počnu intenzivnije da kaplju .

Zakon o praštanju

Taj, nazvaću ga Zakon o praštanju, stavlja na sto ponudu koja poreskim dužnicima daje šansu da redovnim plaćanjem tekućih poreskih obaveza koje pristižu periodično, istovremeno steknu pravo da im budu oproštene sve kamate na tzv. glavni dug. Glavnica poreskog duga koja je možda nastajala i u poslednjih desetak godina bila bi otplaćivana, čak kroz 24 rate. Za takozvane velike poreske obveznike rokovi su nešto kraći ali je ista skica.

Poreske obaveze su mnogobrojne i razrezuju ih, obračunavaju i naplaćuju dve poreske službe: lokalna i republička. Razmotrićemo prvo obaveze prema lokalnim poreznicima koji novac skupljaju za gradski budžet, a zakon predviđa 13 osnova:
Porez na imovinu pravnih lica
Porez na imovinu fizičkih lica
Porez na zemljište
Porez na akcije na ime i udele

Takse i naknade:
Lokalna komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru
Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta za pravna lica i preduzetnike
Posebna naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine za pravna lica i preduzetnike
Lokalna komunalna taksa za držanje muzičkih uređaja i priređivanje muzičkog programa u ugostiteljskim objektima.
Lokalna komunalna taksa za održavanje sredstava za igru
Lokalna komunalna taksa za korišćenje prostora za parkiranje drumskih motornih i priključnih vozila na uređenimi obeleženim mestima
Lokalna komunalna taksa za korišćenje prostora na javnim površinama ili ispred poslovnog prostora u poslovne svrhe, osim za prodaju štampe, knjiga i drugih publikacija,proizvoda starih i umetničkih zanata domaće radinosti

Samodoprinosi:
Samodoprinos od imovine
Samodoprinos iz prihoda lica koja se bave samostalnom delatnošću.

O naplati svih tih javnih prihoda stara se Lokalna poreska administracija a rukovodilac te službe Anka Trifunović podseća da pravo na mirovanje glavnog duga i na otpis kamata imaju svi poreski obveznici. Građani kao fizička lica, preduzetnici i pravna lica. Samo u Subotici ovaj Zakon "kači" više od 30 hiljada ljudi.

Odličan povod za desetak pitanja šefici gradskih poreznika, Anki Trifunović.

Kako do olakšica?

Da bi se otpisale kamate, dužnici moraju da se „kvalifikuju“. Koji obaveze moraju da izmire da bi ušli u proceduru mirovanja glavnog duga?

- Treba da plate obaveze, dakle rate, koje su dospele 1. novembra 2012.g. i kasnije do 1.1.2013.g. i to treba da učine najkasnije do 31. januara 2013.godine.

A šta se smatra glavnim poreskim dugom?

- Neizmirene poreske obaveze koje su nastale do 31. oktobra 2012. godine ( bez kamate ) smatraju se glavnim poreskim dugom koji će biti izmirivan na rate kada prođe period mirovanja koji je istim zakonom predviđen.

Plaćaju po svojoj računici ili po obračunu lokalne poreske administracije?

- Ako su propustili da u predviđenom roku izmire tekuće mesečne obaveze koje je trebalo da izmire najkasnije do 15. u mesecu ( to znači do 15. novembra, 15. decembra i 15. januara ) onda imaju i kamatu na taj iznos čija je uplata kasnila i u tom slučaju treba da se obrate poreskoj administraciji u Gradskoj kući da bi dobili tačno zaduženje koje treba izmiriti.

Imaju li pravo da uđu u proceduru otpisa i dužnici protiv kojih je već krenula prinudna naplata blokadom tekućeg računa ili "skidanjem" sa penzije ili plate?

- I oni su obuhvaćeni. Lokalna poreska administracija će prekinuti postupak prinudne naplate i omogućiti takvim dužnicima iste uslove kao i ostalim obveznicima čiji računi nisu blokirani.

To ide automatski ili se podnose zahtevi ?

- Ako je obvezniku već bilo omogućeno izmirivanje zaostalog poreza na rate ili ako je bio u postupku prinudne naplate treba da podnese zahtev. Ostalima se omogućuje mirovanje duga, a kasnije i otpisivanje kamate po službenoj dužnosti, što znači da ne treba da se podnose posebni zahtevi.

Ako su imali blokadu računa (pravna lica i preduzetnici) ne treba da podnose zahteve jer prinudna naplata je već prekinuta, samo treba da uplate tekuće obaveze koje su dospele na naplatu u periodu od 01.11.2012. do 31.12.2013. godine, i tu uplatu treba da obave do 31.01.2013. godine.

Fizička lica prema kojima je krenula prinudna naplata preko penzije ili plate treba da podnesu zahteve za prekid prinudne naplate i za mirovanje poreskog duga, ali obrazac još nije propisan.

Do kojeg datuma može mirovati glavni dug dug koji je nastao do 31.10.2012.godine?

- Malim poreskim obveznicima, (a to su uglavnom građani, preduzetnici i mala i srednja preduzeća ) do 31. decembra 2014. godine, a veliki poreski obveznici, to znaju svi koji su svrstani u tu kategoriju, imaće kraći rok mirovanja jer će otplatu početi 31. decembra 2013.godine.

Kakva je njihova obaveza do tih datuma ?

- Dužni su da redovno plaćaju tekuće poreske obaveze koje im teku od 1. januara 2013.godine.

Dok glavni dug miruje, kamata ne teče ali će dug biti revalorizovan ali mnogo povoljnije za dužnike nego što je zatezna kamatna stopa!

- Predviđeno je valorizovanje indeksom potrošačkih cena i to počev od 1. novembra 2012. g. do otplate duga u celosti.

Ukoliko obveznici ne čekaju "poslednji čas" i isplate glavni dug ranije kakav je onda postupak?

- Ko isplati glavni dug u periodu mirovanja, znači ranije od navedenih rokova, poreska administracija će mu po službenoj dužnosti otpisati kamate na taj dug.

Kakva je procedura za obveznike koji po slovu zakona do 31. januara ove godine izmire sve što smo već naveli od tekućih obaveza iz oktobra, novembra i decembra 2012.g. i uđu u postupak mirovanja glavnog duga?

- Oni će morati da plaćaju nove obaveze koje normalno pristižu, a lokalna poreska administracija će im po službenoj dužnosti po isteku 2013.godine otpisati 50% kamate na glavni dug. Drugu polovinu će im otpisati po isteku 2014. To važi za male obveznike, a velikima će prva polovina kamate biti otpisana po isteku prvog polugodišta 2013. a druga polovina se otpisuje kad prođe 2013. godina.

Šta će se desiti sa onima koji uđu u proceduru ali „posustanu“, i ponovo uđu u docnju, neredovno plaćanje ?

- Ako obveznik u fazi mirovanja glavng duga prestane da redovno izmiruje tekuće obaveze, onda se glavni poreski dug uvećava za pripadajuću kamatu i to na prvi dan meseca koji sledi mesecu u kojem nije izmirio svoju tekuću obavezu.

Kada počinje otplata glavnog poreskog duga nastalog do 31. oktobra 2012.g. za one obveznike koji izdrže i plaćaju tokom 2013. i 2014. godine tekuće poreske obaveze?

- Mali poreski obveznici počinju da otplaćuju glavni dug od 1.1.2015.g a veliki od 1.1.2014.g.

Ako u toj fazi obveznik prestane da plaća rate starog duga ili tekuće poreske obaveze koje mu periodično dospevaju, čemu može da se nada?

- Poreska administracija odmah sprovodi postupak prinudne naplate po proceduri koja je već poznata.

Kad bi. . .

Ako bi se naplatilo 10 % zaostalih poreskih dugova to bi donelo oko 40 miliona dinara svežeg novca lokalnom budžetu. Redovno izmirivanje tekućih obaveza donelo bi još dodatni finansijski impuls, novi sveži novac koji realno nije ni mogao biti planiran pre donošenja Zakona i u vreme donošenja gradskog budžeta.

Skupoća

Poreski dug se uvećava po veoma visokim kamatnim stopama koje su se u poslednjih deset godina kretale od 19,5 % na godišnjem nivou a one su primenjivane u prvom polugodištu prošle godine a najveća kamatna stopa je primenjivana u decembru 201o. godine kada se "dodavalo" čak 26,5 % na godišnjem nivou.

Republičke dažbine

Republička uprava javnih prihoda naplaćuje akcize, 10 vrsta poreza i tri vrste doprinosa, a proceduru otpisa kamata i mirovanja duga vodi RJUP filijala Subotica.Korzo br. 5 (bivša zgrada SDK)
porez na dohodak građana
porez na dobit pravnih lica
porez na prenos apsolutnih prava
porez na nasleđe i poklon
porez na registrovano oružje
porez na premije životnog osiguranja
doprinos za obavezn penzisko i invalidsko osiguranje
doprinos za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti
doprinos za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti
porez na dodatu vrenost
akcize
porez na promet
porez na fond zarada
porez na finansijske transakcije

Republički poreznici nisu odgovorili na pitanja Subotičkih novina u vezi otpisa dugova. Pitanja su poreskoj centrali dostavljena pre tri nedelje, 19. decembra 2012.godine, ali činovnici nisu udostojili Subotičane nikakvim odgovorom.