Prioritet sprečiti dalje zagađenje Palićkog jezera

Specifičan jonski sastav vode i mulja omogućio je da Palićko jezero dobije status poznatog banjskog lečilišta u 18. veku. Ipak, uporedo sa razvojem banjskog turizma ljudski nemar je doveo do ukidanja pretpostavke za njegov dalji razvoj. Spajanjem sa Ludaškim jezerom i ulivanjem otpadnih voda, jezerska voda postaje slatka, a razvoj industrije posebno 70-tih godina prošlog veka, uticao je na povećanje broja zagađivača što je uslovilo masovne pomore živog sveta u jezeru. Iako je tih godina velikom sanacijom jezero popuno isušeno, rezultat u poboljšanju kvaliteta vode nije trajalo ni desetak godina.

- Velika sanacija izvedena sedamdesetih je bila dobra ideja, međutim izvedena je polovično, pa nije dala očekivan rezultat. Došlo je do cvetanja fitoplanktona i velike količine organske materije, a nikada se nije prestalo sa zagađenjem jezera. Iako je gradski prečistač rekonstruisan 2009. godine, jedan od najsavremenijih kod nas i dobro radi, problem je što postoje drugi izvori zagađenja. Poljoprivreda je jedan od značajnih izvora zagađenja, jer zaštitne zone oko jezera nikada nisu napravljene. Od četvrtog sektora koji je predviđen za turizam napravljen je jedan veliki betonirani bazen, što priroda ne može da podnese, potrebno je da postoje ekološki uslovi koji omogućavaju prirodno prečišćavanje vode-ukazao je na uzroke današnjeg stanja u kome se nalazi Palićko jezero, biolog Žika Reh iz Sekreatarijata za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Grada Subotice.

Iako su prečistač i bespovratna sredstva u visini od oko 6,5 miliona evra, koje je prošle godine u okviru sporazuma o finansiranju projekta „Zaštita biodiverziteta Palić i Ludaš“ obezbedila nemačka KfW banka jezera, ključne pretpostavke za uspešnu sanaciju, učesnici skupa su naglasili da je najvažnije sprečiti dalje zagađenje.

- Moramo dodatno povećati efikasnost rada prečistača, izgraditi kanalizacionu mrežu u naselju Palić i spojiti je sa prečistačačem, a takođe i formirati zaštitni pojas oko Palićkog i Ludaškog jezera. Glavni cilj je da vratimo dva jezera u život, a jednostavan pokazatelj je prozirnost vode. Sada je prozirnost vode oko 15 cm, a kada ove mere sprovedemo očekujemo da će biti minimum jedan metar-kaže hidrolog Mišel Roman, savetnik u preduzeću „Park Palić“ i naglašava-Očekujemo da će se u Palićkom jezeru to postići u naredne četiri godine, dok će oporavak jezera Ludaš ići sporije. Naš najznačajniji pokazatelj da se menja stanje je što je od 2009. godine, koncentracija fosfora smanjena za 90 odsto.