Pripreme za nove donor bolnice

Do kraja godine biće obezbeđeni neophodni uslovi - od opreme za utvrđivanje moždane smrti, do koordinatora - osoba koje u najtežem trenutku razgovaraju sa porodicama, da i bolnice u Valjevu, Subotici, Zrenjaninu i Ćupriji postanu tzv. donor bolnice i budu uključene u Nacionalni program transplantacije.

Direktorka Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja dr Danica Mihailović kaže da je u 2011. godini u Srbiji, zahvaljujući odlukama i odgovornosti i zahvaljujući humanom gestu 17 porodica, bilo 17 donora, a spaseno 40 života.

"Urađeno je ukupno sedam transplantacija jetri i 33 transplantacije bubrega", rekla je Mihailovićeva.

Iako su prošle dve godine od usvajanja zakona koji regulišu oblast transplantacije organa, tkiva i ćelija u Srbiji, ne postoje precizni podaci koliko ljudi u Srbiji čeka transplantaciju.

Doktorka Mihailović kaže da se nada da ćemo početkom sledeće godine dobiti informacioni sistem, koji će biti integrisan sa ustanovama i da ćemo zaista imati jedistvene liste sa razmenom podataka, svakodnevnim kontaktom sa ustanovom, kome je najneophodniji organ.

"Suština liste upravo jeste, pored transparentnosti, i brže dolaženje do organa, jer je suština da organ dobije onaj kome najviše odgovara", kaže Mihailovićeva.

U Srbiji se još ne rade transplantacije srca i pluća, a država nije pronašla način da pomogne onima kojima su te intervencije neophodne, a prema službenoj proceni, svakog momenta 100 građana čeka na transplantaciju srca.

Lista čekanja do kraja godine

"Trenutno u našim centrima za kardiologiju, kardiolozi definišu kriterijume i imaće obavezu da sve pacijente selektuju na nacionalnu listu, tako da ćemo do kraja godine imati i listu čekanja za transplantaciju srca", objašnjava Mihailovićeva.

Direktorka Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja kaže da se radi i analiza stanja u smislu procene opreme i kadra, a dalje aktivnosti jesu u smislu podizanja tih kapaciteta kako bi izvršili sve pripreme za transplantaciju srca.

"Posle toga na nama je da odlučimo da li ćemo se odlučiti za neki tvining sporazum-ugovor sa stranom zemljom, što je brže ili ćemo to sami razvijati što je sporije, ali moramo biti realniji, to je jedan finansijski jeftiniji model", ističe Mihailovićeva.

Broj kadaveričnih transplantacija pokazuje koliko je jedno društvo razvijeno.

Na pitanje šta će preduzeti Uprava za biomedicinu i Ministarstvo zdravlja da bi Srbija stala rame uz rame sa zemljama Španijom, Italijom, Hrvatskom, dr Mihailović odgovara da, ipak, sa ponosom može da kaže da je prošla godina bila jako uspešna, da je Srbija u Jugoistočnoj regiji u odnosu na zemlje u okruženju prva, izuzev Hrvatske, koja je treća u svetu po broju donora.

Međutim, ovo je oblast koja mora da se plati, jer pored medicinskog znanja traži i energiju, posvećenost i ja se nadam da će Ministarstvo zdravlja zajedno sa Fondom ove godine usvojiti model jednog pravičnog finansiranja i ustanova koje su u donor programu i naročito zdravstvenih radnika koji učestvuju u Nacionalnom programu transplantacije.