Privatni časovi-pomodarstvo ili potreba?

Učenici i roditelji se pre odlučuju za privatne časove, a najpopularniji privatni časovi su tradicionalno oni iz prirodnih nauka, pošto učenicima zadaju najviše muka.

Dok su pre desetak godina na privatne časove odlazili samo srednjoškolci, sada i učenici trećih razreda osnovne škole pohađaju privatne časove kako bi savladali nastavno gradivo. Iako je pomoć starijih, učenicima nižih razreda neophodna, trebalo bi znati postaviti granicu kada privatni časovi donose korist, a kada opterećenje detetu. Psiholozi kažu da roditelji neretko pogrešno povezuju pohađanje privatnih časova sa postizanjem uspeha u školi.

Redovan odlazak u školu, pažnja na časovima, roditeljska kontrola i pomoć, stimulacija deteta da pita kad god mu nešto nije jasno, uglavnom su dovoljni da dete bez problema prođe kroz školu, naročito osnovnu. U većini osnovnih škola postoji dopunska nastava iz godovo svih predmeta, osim veština, za koju roditelji često ni ne znaju, a deca ne žele da je pohađaju.

Najtraženiji privatni časovi su tradicionalno, oni iz prirodnih nauka: matematike, fizike i hemije. Osnovci pohađaju i privatne časove iz stranih jezika, a u 8. razredu su obavezni i časovi iz maternjeg jezika. Ukoliko su privatni časovi zaista neophodni, pošto dete ne može da savlada gradivo ili je dugo bilo odsutno iz škole, prosvetni radnici preporučuju da roditelji biraju profesore preko preporuke ili u dogovoru sa predmetnim nastavnikom.