Privatnici zatvaraju radnje u Subotici

Subotica je četvrti grad u Srbiji po broju zatvorenih preduzeća od početka godine, što je vidljivo i po velikom broju praznih poslovnih prostora.

Najbolji tesar u Evropi Marko Čik iz Tavankuta, naselja nadomak Subotice, pre nedelju dana zatvorio je svoju zanatsku radnju. Činjenica da je pre dve godine krov koji je složio na Zlatiboru proglašen za najlepši i najkvalitetnije urađen u evropskoj konkurenciji preduzeća „Tondah” nije mu pomogla da zadrži svoju radnju. U Srbiji trenutno za ovog vrsnog majstora nema posla, a država i grad izgubili su još jednog poreskog obveznika.

– Ostao sam dužan oko 8.000 evra državi. Kažu da ću moći to da izmirim na rate, ali ne znam kako, jer to nisam mogao da platim ni dok sam imao radnju. Trudio sam se da radim pošteno i dobro, ali nisam mogao svakog meseca da izdvajam više od 10.000 dinara po radniku za socijalna davanja. U sezoni imao sam po dva ili tri radnika i radije sam im davao platu – kaže za „Politiku” Marko Čik.

Njegova odluka o zatvaranju firme nije usamljena. Poslednjih sedmica u centru Subotice vidljivo je da je zatvorena desetina lokala čiji zakupci više nisu mogli da izdrže teret poslovanja. Tako na svega nekoliko metara od Gradske kuće zvrje prazni nekolicina ekskluzivnih prostora. U poslednjem broju lokalnog nedeljnika gradska uprava oglasila je čak 48 poslovnih prostora za koje se traže novi zakupci. U gradskoj imovinskoj službi „Politici” je potvrđeno da je reč o praznim radnjama za koje se traži nova namena i da je to zaista neobično velik broj poslovnih prostora za koje je oglašena licitacija. Međutim, grad je suočen sa sve većim brojem zahteva bivših zakupaca da vrate ključeve radnji. Prostori u užem i širem centru grada licitiraju se po početnoj ceni od 10.000 do milion dinara, ali većina u centru grada može da se zakupi po početnoj ceni od 100.000 do 160.000 dinara. Nezvanično se može čuti da je zakup poslovnih prostora u zgradama u centru grada koje su u rukama privatnika znatno viši – i do 350.000 dinara.

Ono što je očito u svakoj šetnji gradom ipak je gotovo nemoguće i precizno proveriti u gradskim službama. Prema rečima Lasla Karaija, člana Gradskog veća zaduženog za privredu, oni nemaju podatke o tome koliko je Subotičana od početka godine zatvorilo svoju radnju ili preduzeće.

– Ne znamo koliki je tačno broj preduzeća koja su u blokadi u Subotici, niti koliko ih je u poslednje vreme zatvorilo poslovanje. Ali, jasno je da smanjena kupovna moć stanovništva i odricanje od svega što prevazilazi potrebe svakodnevnog života prvo obaraju mala preduzeća i zanate – kaže Karai za „Politiku”.

O tome ko više ne radi u Subotici treba pitati Beograd, pa tako Služba za odnose s javnošću Agencije za privredne registre iznosi podatak da je do početka marta na severu Bačke osnovano 241 privredno društvo i registrovano 607 preduzetnika, ali su u isto vreme iz evidencije obrisana 332 privredna društva i 753 preduzetnika. U čitavoj Srbiji su u prva dva meseca obrisana 2.243 preduzeća i 5.831 radnja, od čega je u automatski stečaj otišlo čak 1.770. Kada se uporede podaci po opštinama, Subotica izbija čak na četvrto mesto po broju obrisanih privrednih društava, deseta je po broju brisanih radnji, a 11, odnosno 13. u nizu opština po broju osnovanih preduzeća i radnji.