Profesor emeritus dr Šandor Šomođi, Počasni građanin Grada Subotice

Profesor Šomođi je diplomirao na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, dok je magistrirao i doktorirao na na Ekonomskom fakultetu u Subotici.Njegova oblast istraživanja obuhvata agroekonomiju, unutar koje se bavio organizacionim i upravljačkim naukama. Ima dugu i izuzetno uspešnu stručnu i naučnu karijeru, a njegovo izuzetnostručno znanje potvrđuje članstvo u nekoliko asocijacija i naučnih tela. Njegova stručna, univerzitetska nastavna delatnost je prepoznata i kroz brojne nagrade.    

I pored svega ovoga, dr Šomođi priznaje da ga je iznenadila vest da će postati Počasni građanin Subotice.

– Nikada nisam radio za priznanja. Bio sam pravi nadničar nacije, profesor nekoliko decenija, istraživač a istraživački posao je takav. Radio sam puno, ne mogu da izdvojim nešto na šta sam posebno ponosan, jer koliko god da radite na istraživanju i dođete do rezultata, nauka vremenom to ospori.  Ali zato sam najponosniji na svoje dobre studente, iznjedrio sam šest doktora nauka kojima sam bio mentor a mnogima pomogao da to postanu. Ponosan sam što sam ulagao u mlade ljude, jer njihovo znanje niko ne može da ospori – kaže profesor Šomođi, koji je do pre nekoliko godina bio za katedrom Ekonomskog fakulteta.

Bavljenje naukom i istraživačkom delatnošću nikada nije bilo lako, ali vremena se menjaju i ne mogu se porediti

- Za istraživače je danas teža situacija, jer je nekada statistika bila obaveznija, davanje podataka je bilo uobičajeno. Danas je to više na dobrovoljnoj bazi. A bez dobrih podataka i analize ne možemo da imamo prave rezultate – objašnjava profesor. – U našim uslovima jako je teško doći do pravih podataka. Nauka doživljava isto što i cela privreda i celo društvo. Deli sudbinu naroda. Bilo bi važno da uložimo mnogo u naučna istraživanja. U nauku treba ulagati, jer samo ona može da nas vuče napred. Na primer, globalni problem sa klimom je rezultat toga da politika ne sluša nauku. Više od dve decenije pričamo o održivom razvoju, a umesto da smo sve bliži, mi smo sve dalji od toga. Sve više opteređujemo prirodu otpadom, ugljen-dioksidom, a ona nam duplo vraća.

Ako je neka tema trenutno aktuelna na svetskom nivou, onda je to regionalni i globalni razvoj, a iskusni naučnik, čiji intelektualni rad nikad ne miruje, tvrdi da ceo svet ima razloga za brigu.

- Mi živimo u Bačkoj, pa kada je i mali rod i onda imamo šta da jedemo i ne znamo šta je glad. Međutim, ima mnogo mesta u svetu gde je glad normalna pojava.  Hrana je strateški proizvod za svako društvo. Upliv društva preko politike, cena i drugih, uvek je bio jak u ovom domenu, ne samo kod nas nego je svuda u svetu tako.  Teren na kome može da se kreće jedan proizvođač je prilično sužen jer mu drugi određuje cenu reprodukcionog materijala i gotovog proizvoda – objašnjava naš sagovornik. - Kod nas su proizvođači nedovoljno shvatili potrebu da se udruže, beži se od zadruge, ljudi zaziru od samog tog izraza. Ustvari bi bilo jako dobro kada bi i na input strani, kada se pregovara sa snabdevačima repro materijala, i na autput strani, kada prodaju svoje proizvode, imaju veliki obim kojim mogu da nastupe. Velika količina proizvoda u jednoj ruci ima mnogo veći uticaj na tržište nego sitni proizvođači.