Proglašen bankrot u A.D. "Ljutovo"

Agonija 56 radnika A.D. „Ljutovo“ počela u leto 2011. godine, kada je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor o privatizaciji. Nakon samo tri dana, u preduzeće je uveden stečaj, a radnici su završili na ulici. Među njima je bio i Ivica Šarčević, kom je firma ostala dužna jednu celu platu, razliku u plati i regres. Iako je pre nekoliko dana u firmi u kojoj je proveo 21 godinu proglašen bankrot, Ivica je i dalje skeptičan da će on i njegove bivše kolege naplatiti potraživanja, budući da, kako kaže, od imovine tokom sumnjive privatizacije i stečaja, nije ostalo gotovo ništa.

- Ljudi koji su čitav svoj radni vek proveli u „Ljutovu“, ljudi koji su ga stvarali, da ne kažem da je to bila neka zadruga gde su ljudi kupovali, sve se to u toku svih ovih godina restrukturiralo i mi, radnici, najmanje smo krivi za ono što se deslio. Trebalo je da nastavimo da radimo i „Ljutovo“ je trebalo da opstane i da radi, a nažalost desilo se to da u tom selu više nema firme koja radi, niti u Tavankutu niti u Ljutovu - kaže Ivica.

Predsednik Saveza samostalnih sidikata u Subotici, Ištvan Huđi, ističe da je od raskida kupoprodajnog ugovora i uvođenja stečaja, kom su se oni protivili, njihov jedini cilj bio da se ovo preduzeće povrati. Međutim, tokom gotovo devet godina podnošeno je čak osam ili devet planova reorganizacije, na koje su Sindikat i radnici uvek ulagali žalbe.

- Tražili smo da se poštuju zakoni Republike Srbije i da se ovo preduzeće, ako ikako može, ponovo stavi na noge. Danas, kada je pre nekoliko dana proglašen bankrot, kada vidite ko je sve prisustvovao tome, ko je šta izjavio i kako je to bio neprijatan sastanak na Privrednom sudu, onda vidite koliko su različiti interesi ljudi koji su to preduzeće vodili ili njime upravljali, a njihovo upravljanje je pokazalo da je preduzeće u bankrotu - objašnjava Huđi. 

U Sindikatu očekuju da nakon bankrota država pronađe strateškog kupca za „Ljutovo“, koji će pokrenuti firmu, kao i da radnici naplate zaostale zarade. U protivnom, najavljuju tužbe kako za materijalnu, tako i za nematerijalnu štetu.

- Radnici nisu svojom krivicom doveli do ovog stanja, nego su Agencija za privatizaciju i Privredni sud u Subotici na neki način kumovali raznim svojim aktivnostima i odlukama da do ovako nečega dođe - kaže Huđi.

Zbog dužine trajanja stečaja, radnici su već uspeli da naplate po 400 evra za naknadu nematerijalne štete, a veruju da će uspeti ponovo, ovaj put ako ne bude dovoljno da se iz bankrota isplate njihove plate.