Projekcijom filma "Oluja", liturgijom i pomenom u Subotici obeležena godišnjica progona Srba 1995. godine

Projekcijom filma označen je početak dvodnevnog obeležavanja jednog od najtužnijih i najtežih dana u novijoj istoriji našeg naroda, kada je sa područja Like, Banije, Korduna i Dalmacije proterano oko 250 hiljada Srba, dok je oko 2500 ljudi stradalo. Neposredno pred početak filma,  prisutnima se emotivnim govorom obratio gradonačelnik Subotice, Stevan Bakić. 

- U rano jutro 4. avgusta 1995. godine hrvatske snage napale su Krajinu, i otpočele akciju, obrušivši se na prostore koji su hiljadama godina bili naseljeni Srbima. Otpočelo je najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata. To je naša rana, a istorijska je nepravda, još jedna u nizu, što susedna država ovaj čin nad nemoćnim i golorukim narodom slavi kao najveću svoju pobedu. "Oluja" je Srbima simbol tuge, donela je samo bol, patnju i stradanje narodu koji je prepolovljen posle Prvog svetskog rata, koji je teran u Jasenovac, Gradišku, Pag i druge logore. Potomci onih koji su preživeli ustaške jame, logore, kuršume i trboseke našli su se u koloni - četvrt miliona ljudi koji su napustili svoja ognjišta i krenuli u nepoznato - rekao je Bakić.

Po njegovim rečima, ni danas pred lice pravde nisu izašli svi zločinci, koji su bolesne, stare, žene, decu, ratare, domaćine, stočare, primorali da od domaćina postanu beskućnici, i ceo životni i radni vek uprtili na traktorske prikolice.

- Mnogi od musavih i uplašenih dečaka i devojčica iz kolone danas ponosno pronose slavu našeg naroda - naglasio je Bakić i ukazao da ovaj događaj ne smemo nikada zaboraviti, da nam on zauvek mora biti opomena. - Istina je jedini temelj na kome gradimo budućnost. Tu smo da se zavetujemo da zločine niakda ne smemo da zaboravimo. Tu smo da odamo počast našoj braći i sestrama, koji su postradali od hrišćana, a ne od nekog nepoznatog naroda i vere. Zato je nama "Oluja" nezaborav i opomena. Moleći se danas za postradale, za naše bližnje, ne želimo ratove ni sukobe, ali nam niko ne može oduzeti pravo da pamtimo svo zlo koje nas je zadesilo tada, niti nas ukoriti što razvijamo kulturu sećanja. Naše je da radimo na tome da se ovakve oluje više nikada nikome ne ponove, da niko više ne oseti tu bol, žalost i tugu kada se napušta dedovina. 

Obeležavanje 28. godišnjice "Oluje" organizovao je Savez srpskih udruženja Severnobačkog okruga, čiji je predsednik takođe prisutvovao projekciji. 

- Neki će imati hrabrosti da kažu kako ponovo raspirujemo mržnju, podstičemo na nove sukobe, ali delimo ljude po veri i naciji, ali ako će oni u Kninu nad srpskim grobovima slaviti, pevati bez srama, ko onda ima pravo da nam oduzme to da na miran i dostojanstven način odamo poštu nevino stradalima? Mi samo želimo da sećanjem i srpskim jedinstvom ne dozvolimo sličan scenario u budućnosti - rekao je Miroslav Karan, predsednik Saveza, osvrnuvši se potom na sam film - Film "Oluja" o istoimenom događaju traje oko 2,5 sata i prikazuje ono što rečima ne možemo da dočaramo. Ono što je taj narod u toj koloni, na Petrovačkoj cesti tog avgusta prošao. Film je urađen jako kvalitetno, ali je jako težak. Ko god ga je gledao, posebno oni koji su doživeli taj scenario i neposredno, nije se dobro osećao, jer tek sada su ljudi shvatili šta je taj narod prošao. 

U okviru obeležavanje godišnjice srpskog stradanja u na području Krajine, jutros je služena sveta liturgija i pomen žrtvama u hramu Vaznesenja Gospodnjeg u Subotici. 

Gledaoci će imati priliku da film "Oluja" po scenariju i u režiji Miloša Radunovića, pogledaju na malim ekranima veleras na Prvom programu RTS-a u 21 čas.