Prva generacija MEŠC-a proslavila 55 godina mature
Na najlepše đačko doba i dane provedene u klupama TŠ "Ivan Sarić", tadašnjeg MEŠC-a podsetilo se danas 13 bivših đaka odeljenja MT42, učenika prve generacije novoosnovane tehničke škole. Iako su iz nje izašli pre čak 55 godina sa zvanjem mašinskih tehničara uspomena i anegdota se uvek rado sećaju.
- Mi smo bili prva generacija i bilo nas je 120 u četiri razreda. Imali smo "školu bez škole" jer smo bili podstanari, nismo imali zgradu nego smo dobili mogućnost da zajedno koristimo zgradu ŠUP-a a praksu smo obavljali u radionici ŽIŠ-a, gde smo načili sve što se obrade metala tiče - seća se Hanrih Ernest, mašinski inženjer u penziji, koji je radni vek proveo u "Severu". - Selili smo se potom još nekoliko puta, ali nam to nije smetalo da naučimo i postanemo dobri stručnjaci. Od nas 120 maturiralo je nas 60, imali smo stroge nastavnike koji su nas jako dobro profesionalno obučili, a zahvaljujći njima smo bili i dobro vaspitani.
Ovo odeljenje je, kako kažu, iznjedrilo jako dobre učenike, mašinske inženjere, koji su radni vek proveli u velikim preduzećima u zemlji i inostranstvu. Dok su se neki sretali češće, neki su se uproteklih više od pola veka sreli samo dva ili tri puta. Današnji susret generacije bio je pun emocija, a mnogima je krenula i pokoja suza.
- Ova škola nam je dala osnovu za dalji život. Doživeli smo ove godine, doživeli i razne ekonomske probleme, ali smo se izborili sa njima - poručuje Ivan Šokčić, mašinski inženjer u penziji. - Sa nekima se sad vidim posle 35 godina, jedva smo se prepoznali, a sa nekima se češće sretnem. Svima nam je emotivno kada vidimo kako nam je brzo prošao radni vek i kako smo došli u ove godine.
Sa đacima su bile i njihove dve profesorke Gordana Čučković i Olgica Župančić, koje su održale čas razredne nastave, iščitale stari dnevnik i sa đacima se podsetile starih vremena.
- Predavala sam im istoriju, imali su tada četiri časa nedeljno i sećam ih se kao dobrih i vrednih đaka. Bilo je tada milina raditi kao profesor, to su bila zlatna deca i uvek mi je drago kada ih sretnem - ponosno će profesorka Čučković.
