Prva ovogodišnja premijera u Dečjem pozorištu u subotu: „Plišana bajka“ Amele Vučenović

Predstava „Plišana bajka“ nastala je po nekim od motiva ruskog autora Ciferova, donoseći snažnu poruku, ne samo deci već i njihovim pratiocima koji ih dovedu na ovu predstavu. 

- Deca na predstave ne dolaze sami već njih dovode roditelji ili vaspitači. Za decu je poruka ove predstave da se snovi ostvaruju, a za one starije koji će ih dovesti - mame, tate, bake, deke, tete - poruka je da deca preko noći odrastaju. Predstava nema previše teksta, jer deca treba da uživaju u bojama, pokretu, muzici koji su u kontekstu predstave. Ova predstava je „uspavanka za najplišaniju decu“ - najnežniju, nama najdražu, najslađu, jedinu i nezamenjivu -  kaže autor i reditelj, Amela Vučenović, docent Katedre za glumu i režiju lutkarskog pozorišta na „Ruskom državnom Institutu scenskih umetnosti“ u Sankt Peterburgu.

Rad na predstavi i sam boravak u Subotici i Dečjem pozorištu za nju je predstavljao zadovoljstvo, a ističe da je uvek srećna kada ima priliku da nešto radi u svojoj zemlji. 

- Rad sa glumcima ove predstave je bio divan. Najviše volim taj stvaralački proces, koji jeste vrlo često dosta težak. Predstava jeste za najmlađe plišane, za bebe, ali nije lako, ti bebi ne možeš da se pojaviš na sceni bez misli, bez poruke. Doći do toga našim, izražajnim sredstvima lutkarskog pozorišta, ni to nije baš lako - objašnjava Vučenović, dodajući da joj je uvek drago kada može da radi u svojoj zemlji, budući da već duže vreme radi u Rusiji na prestižnoj školi i 240 godina starom pozorišnom institutu u Evropi - Ovo je prva režija koju radim ne samo u Subotici, nego i u Srbiji, ako ne računamo 17 režija za moje privatno pozorišta „Bajkamela“ iz Beograda koje sledeće godine slavi 20 veoma uspešnih godina postojanja u zemlji i preko 20 zemalja sveta. U Rusiji imam oko 30 režija, u Estoniji 3... Prošle godine sam na Međunarodnom festivalu pozorišta za decu u Subotici dobila počasnu nagradu „Mali princ“ i to je zaista je lep osećaj. kada te prepoznaju u tvojoj zemlji. A kada se širom sveta zahvaljujući nekim mojim ličnim uspesima u okviru lutkarske umetnosti, začuje ime moje zemlje, moje Srbije, a to je vrlo vrlo često, to je onda jedan poseban osećaj-osećaj ponosa i velike radosti.

Iako je sada iza nje hiljade predstava za decu, ali i za odrasle, svoju prvu predstavu za bebe odigrala je sasvim slučajno.

- Došli smo u vrtić, a sva deca, osim jaslene grupe, bila su u karantinu zbog boginja. Kako su vaspitačice znale koncept mojih predstava, ubedile su me da odigram za bebe. Dok smo pripremali scenu, bebe su plakale, ali kada je krenula muzika, sve bebe su gledale, sa onim cuclama u ustima, bez daha. Skratila sam predstavu na nekih 20 minuta, ali kada smo završili, shvatila sam da bi oni izdržali i duže - kad se predstava završila, opet su počeli plakati. Pozorište ima ideje i poruke, koje su univerzalne - bebe uzimaju boje, pokrete i muziku, koja mora biti mekana, melodična. Starije deca već shvataju ko je ko, onda polako shvataju siže, zatim malo starija mogu da pohvataju ideje, dok deca školskog uzrasta mogu da govore o poukama - objašnjava Vučenović.