Prva palata
Šest godina pre početka izgradnje sinagoge, 1895 godine, izgrađen je prvi objekat prema njegovim nacrtima u Subotici. Projektovao ga je dve godine ranije, kao tridesetpetogodišnjak sa solidnom praksom, koji još uvek nije načinio svoje prve smele secesijske korake. Njegovo projektantsko iskustvo se, u to doba, već moglo meriti godinama. Dvospratnu najamnu palatu, prema narudžbi Ignaca Kuneca subotičkog preduzetnika, je projektovao sa stilskim elementima eklektike. Ali već ovde, pažljiviji posmatrač promena lica grada, tokom tog perioda njegove intenzivne izgradnje, mogao je da nasluti da se radi o graditelju koji u svom radu ne interpretira puko već ranije primenjene oblike i materijale, nego unosi novo i drugačije u svoje projekte. To je demonstrirao i nizom detalja na fasadi i krovu: izvedbom fasade u crvenoj opeci, neobično visokim krovištem sa malim krovnim badžama, krovopokrivanjem raznobojnim glaziranim crepom iz pečujske fabrike Žolnai i sl. Bili su to do tad retko viđeni detalji na subotičkim palatama i zdanjima. Nije se, zapravo, mogao prisetiti da je itko pre njega ranije koristio glazirani crep u Subotici.
Jakabav projektantski prvenac u Subotici - Kunec palata
U to vreme u gradu nije bilo mnogo dvospratnih najamnih palata. Obzirom da je ova „moda“, koja se prenosila iz okolnih većih gradova (gde su industrijalizacija i privredni razvoj nešto ranije omogućili isplativost višespratne stambeno-poslovne izgradnje), polako ali sigurno zahvatala Suboticu – Ignac Kunec, gradski trgovac u poslovnoj ekspanziji, nije želeo ni u ovom smislu zaostati u svom društvenom usponu.
Od Jakaba je zahtevao da na spratu objekta projektuje što raskošniji i prostraniji stan za njega. Na drugom spratu i u dvorišnom krilu je trebalo projektovati manje stanove, koji bi se mogli izdavati - pre svega gradskim činovnicima. U prizemlju je ucrtao trgovačke lokale sa velikim portalima orjentisanim prema trgu, odnosno pijaci. Projektovao ih je tako da mogu biti višefunkcionalni, obzirom da se objekat nalazio neposredno pored pijačnog trga, te da su mogućnosti za njegovo korišćenje bile veoma raznolike, pa ih je trebalo sve predvideti.
Jakab je odlučio da će obići ovo zdanje, proveriti da li se u okviru njega još uvek nalazi mesto gde je provodio mnogo vremena prilikom svojih dolazaka u Suboticu.
