Prva sudska presuda zbog kriptovaluta izrečena pred Višim sudom u Subotici

Većina građana ni danas ne zna šta su, zapravo, bitkoini, kako se i gde njima trguje, pa ni kako se unovčavaju... Poznato je, uglavnom, da se dobijaju „rudarenjem”, da su mašine za „rudarenje” izuzetno skupe i da za svoj rad troše enormne količine električne energije.

Posle nedavne presude Višeg suda u Subotici, prve u kojem je predmet spora bila isplata dinarske protivvrednosti kriptovaluta, o ovoj vrsti elektronskog novca, makar iz pravnog ugla, govoriće se češće. Osim što je ovo prva presuda u Srbiji koja je izrečena zbog trgovine bitkoinima, odluka sudije u konkretnom parničnom postupku otvorila je i mnoga pitanja.

Postupak je pokrenut 2022. po tužbi koju je Duško Prole iz Novog Žednika podneo protiv Gorana Blagoičića navodeći da mu je 2017. dao 20.700 evra i zamolio ga da mu za taj novac u svojoj digitalnoj menjačnici kupi deset bitkoina i 15.785 golema, što ovaj nije uradio. I dok Prole u tužbi tvrdi da postoje svedoci dogovora i kupovine kriptovaluta, Blagoičić tvrdi da je njegov bivši prijatelj „iskonstruisao filmsku priču i da mu nikada nije dao pomenuti novac, pa samim tim on nije ni mogao da kupi bitkoine i goleme”.

Posle godinu dana postupka, sudija Jelena Petrić Popović donela je presudu kojom je delimično usvojila tužbeni zahtev Prola – da mu tuženi isplati protivvrednost deset bitkoina, ali ne i 15.785 golema. Blagoičić je tako obavezan da tužiocu isplati 49.036.865,30 dinara, kolika je bila vrednost deset bitkoina u decembru 2021. godine, odnosno u vreme kada je tužba podneta.

Osim što je predmet spora trgovina kriptovalutama koje nisu opšteprihvaćeno sredstvo plaćanja, slučaj je zanimljiv i i zbog činjenice da je tužba podneta četiri godine posle navodno nanete štete, odnosno u vreme kada je vrednost bitkoina i golema bila najveća i kada je ona sa 20.700 evra „narasla” na gotovo 420.000 evra.

Dragoljub Martinović, jedan od Blagoičićevih advokata, ocenjuje za „Politiku” da presuda Višeg suda u Subotici legalizuje nešto što je nelegalno, bez obira na to da li je između podnosioca tužbe i tuženog bilo ikakve gotovinske novčane transakcije.

– Presuda reguliše trgovinu kriptovalutama na način kako to nije regulisano nigde u svetu, a kod nas je zabranjeno. Naime, pokušaj regulative trgovine kriptovalutama je institucionalizovan tek 2022. godine i to izdavanjem mogućnosti da se registruju kriptomenjačnice i za to dobiju licence. Način trgovine u konkretnom slučaju o kom govorimo morao je da se odvija u dinarima i preko poslovnih banaka. Bilo kakve druge transakcije koje su se odvijale u keš novcu morale bi da budu predmet ispitivanja poreskih organa i bile bi protivne zakonu o zabrani pranja novca i finansiranja terorizma. Pogotovo što se navodna transakcija između podnosioca tužbe i tuženog odigrala tri godine pre donošenja ovog zakona – kaže Martinović.

Druga svar je, navodi Politikin sagovornik, to što je u toku postupka utvrđeno da je došlo do određenih transakcija preko kriptoberza u Luksemburgu, a koje nisu potkrepljene bankovnim transferima. Posebno je zanimljivo što je, kao jedan od ključnih dokaza u ovom postupku, sud uzeo fotokopiju fotografije ekrana na kojoj je, kako je to tvrdio podnosilac tužbe, zabeležena sporna transakcija.

– Sud nije želeo da utvrdi poreklo transakcija koje su išle preko kriptoberza u Luksemburgu, već se vezao za fotografiju ekrana kompjutera za koju čak i nije utvrđeno da li je verodostojna. U takvoj situaciji sud u Subotici reguliše jednu izuzetno kompleksnu oblast koja prolazi kroz ozbiljna preispitivanja berzanskih finansijskih stručnjaka u Južnoj Americi i Zapadnoj Evropi, a koja je zabranjena u Kini i Rusiji – zaključuje Martinović.

Marko Pušica i Milenko Zarić, koji takođe zastupaju Blagoičića, smatraju da se postavlja pitanje kompetencije suda i učesnika u postupku, jer se radi o materiji koja podrazumeva prethodna znanja i veštine u oblasti informacionih tehnologija, ali i znanja i informacije o trgovanju u sajber-prostoru, a naročito u slučajevima koji obuhvataju događaje iz vremenskog perioda pre donošenja Zakona o digitalnoj imovini.

– Faktički, presuđeno je na osnovu fotografije ekrana, na kojoj je, navodno, zabeležena sporna transakcija kriptovalutama, koja je dostavljena u običnoj fotokopiji i na osnovu uvida u tajno snimljen audio-snimak razgovora stranaka. Pored sporne obične fotokopije, u ovom predmetu postoji i neovlašćeno sačinjeni audio-snimak razgovora tužioca, tuženog i trećeg lica, koji su punomoćnici tuženog osporavali sa stanovišta zakonitosti, a koji je sudija, takođe, izvela kao dokaz. Povodom pomenutog snimka je već vođen krivični postupak po Blagoičićevoj privatnoj tužbi, ali je on iz procesnih razloga okončan bez presude u njegovu korist, pri čemu je i krivični sud utvrdio da on nije znao da je tajno sniman – navode Pušica i Zarić.