Prvi romsko-srpski rečnik uskoro izlazi iz štampe

Ovaj obimni rečnik romski književnik i prevodilac Krasnići počeo je da priprema još 1975. godine, kada je po prostoru Kosova i Metohije sakupljao narodno stvaralaštvo i usmeno predanje.

- Počeo sam da beležim reči sva tri dijalekta prisutna na tom prostoru, gurbetskog, arlijskog i burgudžijskog, s tim da je gurbetski dijalekat rasprostranjen i u centralnoj Srbiji i Vojvodini. Neke od tih reči i meni su bile nepoznate i želeo sam da ih sačuvam, a posebnu teškoću predstavljalo je i to što nije postojao standardizovani način njihovog pisanja – objašnjava Krasnići za „Politiku”.

Tokom godina sakupio je više od 60.000 reči romskog jezika, koje je predstavio fonetski, a prva verzija njegovog rečnika imala je 1.400 stranica. Zbog toga je Krasnići suzio rečnik, a od reči koje nisu ušle u ovu verziju pripremio „Prvi rečnik stranih reči u romskom jeziku”, koji je za sada samo u rukopisu. I ovaj obimni romsko-srpski i srpsko-romski rečnik godinama je bio tek jedan od projekata za koje je na konkursima pokušavao da dobije novac.

- Pošto sam i prvi Rom koji ima svoju izdavačku kuću „Romane pustika – romske knjige”, konkurisao sam sa 25 naslova na pokrajinskim konkursima, ali nikada nijedna moja molba nije prihvaćena. Prvi put ove godine, zahvaljujući lokalnoj samoupravi, gradonačelniku Modestu Duliću i Milošu Nikoliću, gradskom sekretaru za kulturu, dobio sam 190.000 dinara za štampanje rečnika. Zahvaljujući i tom novcu, rečnik je mogao da uđe u pripremu za štampu, jer će i moja izdavačka kuća dati deo sredstava, a očekujem odgovor i od Jevrejske zajednice, i nadam se da će i od prodaje uspeti da se štamparijama „Libro kompani” iz Kraljeva i „Amaro drom – Naš put” iz Subotice isplati tih 6.000 evra, koliko košta štampanje knjige – kaže Krasnići i objašnjava da je tu uračunat i rad recenzenata dr Goluba Jašovića i Nedžmedina Nezirija.

Krasnići priča kako je potpuno svestan da izdavačke kuće ne nalaze interes u štampanju knjiga za Rome, međutim od državnih institucija ipak očekuje da podrže stvaralaštvo na njihovom jeziku, kao što to čine i u slučaju drugih manjina.

- Treba u prvom redu ostaviti pisani trag na maternjem jeziku, da se i neromi upoznaju sa romskim stvaralaštvom u svim oblastima. Moram reći da ponekad ni same romske organizacije i institucije koje raspolažu određenim finansijskim izvorima nisu zainteresovane za otkup knjiga na romskom, već su više usredsređene na druge oblasti stvaralaštva – kaže Krasnići.

- Romi su uspeli da sačuvaju svoj jezik zbog izdvojenog načina života u mahalama, ali ta getoizacija donela im je i teže uključivanje u širu zajednicu i sistem obrazovanja. Međutim, još ne postoje standardi u pisanoj romskoj reči. To se ne može učiniti preko noći, to je dug proces u kojem bi trebalo da učestvuju sami Romi koji govore svoj jezik – ističe ovaj višestruko nagrađivani književnik.

- Dug je spisak knjiga i zbornika koje potpisuje kao autor ili priređivač, ali treba istaći i da je pripremio zbirku romskih bajki koja je prvo izašla na albanskom, a potom, 2001. godine, i na srpskom i engleskom. Ova knjiga, u izdanju Centra za stvaralaštvo mladih iz Beograda, dobila je nagradu na Sajmu knjiga za dizajn Tatjane Kuburović. Za svoju poeziju Krasnići je više puta nagrađivan u Italiji, na internacionalnom konkursu „Amiko Rom”, član je Udruženja književnika Srbije, kao i Komisije za život i običaje Roma pri SANU.