Psi sa narandžastom markicom bezbedni po ljude i okolinu

Pre nekoliko nedelja, pojedini roditelji izrazili su zabrinutost zbog prisustva pasa lutalica u dvorištu vrtića "Mala sirena" koji pohađaju njihovi mališani, a neretko i u blizini Osnovne škole "Sečenji Ištvan". Kažu da strahuju od ugriza, ali i da će, bežeći od pasa, deca istrčati na ulicu.

- Svaki dan su tamo ispred, ako ne vrtića, onda škole "Sečenji Ištvan" koja je maltene prekoputa. Često prolazim autom i šetam tuda, i mnogo puta sam video da deca, pa čak i stariji ljudi, zbog njih prelaze na drugu stranu jer ih se plaše, ne veruju, neretko i laju na bicikliste. Ono što mene zabrinjava je to da će zbog njih neko dete da pojuri (izađe) na put, a tamo ih čekaju auti, motori, zaprežna vozila, pa nekome od njih pod točak - napisao je naš sugrađanin u rubrici "Pištaljka", dodajući da se zbog ovog problema obraćao Komunalnoj policiji, koja ga je uputila na Prihvatilište za napuštene pse i mačke. - Za sat-dva, zovu me iz Azila i kažu da su na mestu. Pitaju me jel imaju žute minđuše? Rekoh, kao da me sećanje drži da su imali nešto na uhu. Onda oni vele da oni tu ništa ne mogu, jer su oni u nekom CNR programu zaštite.

CNR program zaštite počelo je da sprovodi Prihvatilište za napušteno pse i mačke, zbog popunjenosti kapaciteta. Kako objašnjava Aleksandra Bukvić, rukovodilac Radne jedinice "Zoohigijena" u JKP "Čistoća i zelenilo", program podrazumeva primenu mere "Uhvati, steriliši, pusti", prema kojoj se psi lutalice pokupe sa određene lokacije i odvode u Prihvatilište kako bi prošli trijažu i dobili obeležje u vidu narandžaste markice sa brojem, nakon čega se ponovo vraćaju na početnu lokaciju.

- Dakle, životinja se čipuje, vakciniše i steriliše, a u periodu oporavka, procenjujemo i karakter pasa, pri čemu je najvažnije da pas nije ujedljiv, a takođe prolaze kroz proces socijalizacije i tek tada se vraćaju na lokaciju sa koje su pokupljeni. Uz to, oni su obeleženi markicom koja je za 2019. godinu narandžasta, a koja omogućava da ih lakše pratimo i da sledeće godine možemo da uradimo revakcinaciju - objašnjava Bukvić, dodajući da je ovo slučaj i sa psima koji borave u okolini vrtića "Mala Sirena", a koji iako u CNR programu zaštite, ne bi trebalo da se vraćaju u krug vrtića, škola, zdravstvenih i ustanova socijalne zaštite. - Pas se uvek vraća na lokaciju koja je udaljena, najčešće su to mirna mesta van centralnog dela naselja. Međutim, kako su psi društvene i pokretljive životnje, njima je prirodno da idu tamo gde su ljudi i deca, jer su im oni izvor pažnje, igre i hrane. Ova dva psa nisu agresivna, jer su prošli kroz program, urađena je procena karaktera i socijalizacija, potpuno su očišćeni od parazita i nema potrebe da građani strahuju za bezbednost.

Ipak, CNR program zaštite, prema kojem bi u naredne dve godine trebalo da se dobiju prvi pokazatelji smanjenja populacije pasa lutalica, nije dovoljan, ističe naša sagovornica, zbog čega je Prihvatilište pokrenulo i kontrolu vlasničkih pasa. Za tri meseca, Komunalna policija, Kominalna inspekcija i radnici "Zoohigijene" obišli su 547 domaćinstava, kako bi edukovali vlasnike o potrebi čipovanja i sterilisanja ljubimaca.

- Istraživanja pokazuju da ako 70 odsto pasa na jednoj teritoriji sterilišete, imaćete nultu populaciju, ali nama je lako da radimo ono što je na ulici. Problem je ono što je u kući - ističe Bukvić, objašnjavajući da je od 20 pasa lutalica, koji su u poslednja dva meseca odneti sa teritorije Mesne zajednice Dudova šuma u Prihvatilište, čak pet bilo vlasničkih. - Zbog toga idemo od vrata do vrata i kontrolišemo da li su psi čipovani, a uz to delimo letke sa savetima o odgovornom vlasništvu. Ima pozitivnih rezultata i povratnih informacija da se psi vakcinišu i čipuju, a veoma je značajno i da vlasnici brinu o neplanskom razmnožavanju svojih ljubimaca. Vlasnici imaju više opcija, hiruršku sterilizaciju, hemijsku sterilizaciju, da ne puštaju pse na ulicu bez nadzora, jer na taj način sprečavaju razmnožavanje i da neželjeni štenci završe na ulici, što pobija sav naš posao. Mnogi kažu da to nije prirodno i humano, ali je mnogo humanije od toga da izbacite štence na ulicu i tako stvorite novi lanas pasa lutalica.

Za vlasničke pse, do kraja godine bi trebalo da se obezbede i dva parka u Dudovoj šumi i na Prozivci, čime će dobiti prostor za slobodno kretanje, druženje i igru. Sve to je način na koji Prihvatilište pokušava da podigne svest o brizi za ljubimce i odgovornom vlasništvu koji bi, uz redovne aktivnosti radnika "Zoohigijene" i CNR program zaštite, dugoročno trebalo da doprinesu nultoj populaciji napuštenih životinja.