Put do Evropske mreže secesijskih gradova?

Svi oni koji veruju da je potreban pritisak kako bi se, osim onog što je predviđeno gradskim urbanističkim planom, u Subotici posvetila značajnija pažnja graditeljskom nasleđu, u subotu su bili pozvani na čajanku u tamošnjoj knjižari „Plato“, gde se od tada može potpisati peticija za usvajanje „Subotičke deklaracije“ u lokalnom parlamentu, koja bi, prema zamisli Inicijativnog odbora neformalne grupe „Nasmeši se Subotici“ trebalo da dovede do preispitivanja urbanističkog plana na osnovama koncepcije sveobuhvatne zaštite graditeljskog nasleđa.

Prema rečima docenta Građevinskog fakulteta Viktorije Aladžić, ne radi se o tome da je peticija potrebna zato što Direkcija za izgradnju grada i Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture svoj posao ne obavljaju dobro, već je cilj da se postigne da sudbinu kulturnog nasleđa ne određuju politički, odnosno ekonomski interesi, te da gradski pejzaž ne bude izmenjen protivno želji Subotičana „jer je grad u kojem živimo deo našeg identiteta“.

Predsednik nevladine organizacije „Urbis“ Žolt Đulai rekao je da se nada da će do proleća biti sakupljeno 14 hiljada potpisa pod peticiju, koliko je potrebno da bi lokalni parlament na dnevni red stavio „Subotičku deklaraciju“. Prema njegovim rečima, ukoliko bi skupština usvojila taj dokument, sledeći krak bi bio da se zatraži prijem Subotice u Evropsku mrežu secesijkih gradova, što bi bilo značajno zbog mnogih konkursnih mogućnosti za očuvanje kulturnog nasleđa. – Ali, da bi se Subotica uzela za ozbiljno, potrebno je da se prepozna ozbiljna namera za čuvanje kulturnog nasleđa – rekao je Đulai.

Usvajanjem „Subotičke deklaracije“ sprečilo bi se dalje rušenje objekata u gradu od kulturno-istorijskog značaja i predvidela njihova revitalizacija.