Rade i fizičke poslove da bi studirali
Većina od 6.000 studenata na fakultetima u Subotici tvrdi da su prinuđeni da se snalaze na razne načine kako bi povećali svoj studentski budžet. Iako od uvođenja studija prema Bolonjskom procesu studenti gotovo više i nemaju slobodnog vremena radnim danima, mnogi od njih na razne načine dolaze do novca kojim bi studentski život učinili podnošljivijim. Nije retkost videti buduće akademce koji vikendom konobarišu po kafićima, rade promocije, ali ni one koji ne prezaju ni od najtežih fizičkih poslova.
Toga su ranije bili pošteđeni akademci s visokim prosekom jer su od države i njenih banaka partnera dobijali stipendije i povoljne kredite, ali danas redovno na oglasnoj tabli Studentskih službi stoji obaveštenje: „Krediti i stipendije kasne".
- Stipendije i krediti su veliki stimulans, ali problem je što isplate sve više kasne, a iznosi nisu menjani već tri godine, a troškovi života su drastično porasli, jasno je da se mnogi akademci nalaze u problemima. Od kada studiramo prema Bolonjskom procesu, u čemu smo među prvima u Srbiji, i prošle godine je „izašla" prva generacija, studentima je nametnuto mnogo više obaveza i ostalo im je malo slobodnog vremena kako bi eventualnim radom pojačali svoj skromni budžet. Zbog toga je u poslednje izuzetno veliko interesovanje za program „Work and travel", gde je otvorena mogućnost odlaska u SAD na nekoliko meseci, kako bi zaradili nešto novca, stekli novo iskustvo i naučili jezik - kaže Danijel Gilezan, predsednik Studentskog parlamenta Ekonomskog fakulteta u Subotici.
Nakon što je prošle godine na Ekonomskom fakultetu upisana prva generacija studenata na master studije, nedostatak podrške od strane države izazvao je priličan revolt među polaznicima. Naime, nije obezbeđen novac za one koji je po pravilniku trebalo da studiraju o trošku državnog budžeta, ali je grešku, donekle, ispravilo rukovodstvo fakulteta.
- Jedna godina master studija na našem fakultetu košta 105.000 dinara i mnogi to ne mogu da plate. Obavezu da finansira one koji su upisani na budžet preuzeo je Ekonomski fakultet, ali se i dalje očekuje potez države jer je ovo negativan signal mladim intelektualcima - objašnjava Gilezan.
Implementiranje Bolonjskog procesa u studije unelo je velike promene u način sprovođenja nastave, ali prodekan i vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu dr Aleksandar Grubor ističe da je glavno merilo uspeha i opravdanosti uvođenja novog sistema studiranja uspeh budućih akademaca.
- Ranije su u roku završavala četiri ili pet studenata, a prošle godine, kada je studije završila prva generacija studenata po Bolonjskom procesu, taj broj se popeo na 200. Sada nam veliki problem predstavlja zvanje svršenih studenata, jer da bi dobili status diplomiranog ekonomiste, studenti kod nas moraju završiti tri godine osnovnih studija i dve godine master studija. Trenutno smo u situaciji da na osnovne studije primamo 1.300, a na master 450 studenata godišnje, pa može doći do manjka mesta u odnosu na broj prijavljenih za master studije - istakao je Grubor.
Veljko Vojnić, direktor Studentskog centra u Subotici, kaže da je u poslednje dve godine učinjen niz koraka kako bi se olakšalo studiranje najboljim studentima. U toku je velika rekonstrukcija dva studentska doma u Subotici čiji je kapacitet 700 mesta.
- Od početka primene Bolonjskog procesa primetan je porast onih koji ispunjavaju uslove za smeštaj u domu i ishranu u studentskim restoranima, pa bi izgradnja još jednog doma kapaciteta 150 mesta bio prioritet. Trudimo se da studentima što više izlazimo u susret i trenutno je u toku uvođenje bežičnog interneta u domove kako bi svaka soba imala pristup globalnoj mreži. Čak smo i nakon jednog od ranijih tekstova u „Blicu", u kome su se stanari doma „Bosa Miličević" žalili na mali broj toaleta, brzo reagovali i to korigovali - kaže Vojnić.
ANKETA: Koji problemi najviše opterećuju studente u Subotici?
ALEKSANDRA BOŠKOVIĆ (24)
Mostar
Studiram prema novom programu pa su predavanja obavezna i ne ostaje mi dovoljno slobodnog vremena. Samo ponekad uspevam da odradim neku promociju kako bih povećala svoj budžet.
IGOR TRKULJA (24)
Zrenjanin
Najveći problem je nedostatak novca pa sam radio i najteže fizičke poslove. Smeta mi što je po Bolonjskom konceptu ukinut status apsolventa i što samo tri puta možemo polagati jedan ispit.
JELENA POPOV (23)
Zrenjanin
Privodim kraju Ekonomski fakultet po starom programu. Mislim da je kolegama koji studiraju po Bolonjskom procesu lakše, jer rade u manjim grupama i ostvaruju bolji kontakt sa profesorima.
RADOSLAV RUNJANIN (23)
Kupinovo
Smeta mi što sam bio primoran da sa starog programa na Ekonomskom fakultetu pređem na Bolonjski. Ranije sam uspevao radeći fizičke poslove da zaradim neku siću, ali sada ne.
BRANISLAVA SUBOTIĆ (21)
Silbaš
Od uvođenja Bolonjskog procesa gradivo je preobimno, literatura često nije prilagođena programu. Takođe, od ove školske godine su drastično poskupeli troškovi prijave ispita i overe semestara.
ALEKSANDAR VASILJEVIĆ (26)
Šabac
Studiranje po starom programu je bilo daleko lakše. U sprovođenju Bolonjskog procesa bilo je propusta i tehničkih problema. Ja sam imao vremena da zaradim uz studije a sada to nije moguće.
