"Radio Subotica" po treći put pred kupcima
Kako je navedeno, postupak privatizacije „Radio Subotice“ sprovešće se kroz model prodaje kapitala, metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem i merom za pripremu i rasterećenje obaveza uslovnim otpisom duga. Procenat javnog kapitala koji se privatizuje iznosi sto odsto kapitala subjekta privatizacije u vlasništvu Grada Subotice. Početna cena na trećem javnom prikupljanju ponuda sa javnim nadmetanjem iznosi 33,33 odsto procenjene vrednosti kapitala subjekta privatizacije na dan 31.12.2014. godine, odnosno nešto više od 13 hiljada evra.
Procenjena vrednost kapitala iznosila je oko 40 hiljada evra, prva dva poziva za prodaju kapitala proglašena su neuspešnim, nije bilo zainteresovanih za kupovinu subotičkog radija, a da li će biti „treća sreća“ znaće se uskoro, tačnije do 31. oktobra, kada je krajnji rok za privatizaciju medija.
"CIRKUS" U SKUPŠTINSKOJ SALI
Rasprava o jednoj jedinoj i izuzetno važnoj tački kasnila je sat vremena, zbog neosnovanih primedbi odbornika opozicije da nisu na vreme dobili materijal. Najpre se odbornik Petar Balažević (DS) žalio da nije na vreme dobio skupštinski materijal i poziv sa dnevnim redom. Kada mu je posle pauze uručen, Balažević je tražio da potpiše dostavnicu. Da se pronađe dostavnica za materijal, koji takođe nije dobio na vreme, tražio je i Robert Šebek, šef odborničke grupe LDP-Mošt. I istog razloga, nekoliko puta žalio se i odbornik Almaši Silard, kome je predsednik Skupštine grada oduzeo reč.
- Odbornicima je uručen materijal, svi su znali za Skupštinu grada, vreme njenog održavanja stoji i na sajtu grada, a s obzirom na hitnost njenog održavanja, ispoštovali smo sve zakonske rokove što se tiče sazivanja i obaveštavanja odbornika i javnosti – obajsnio je Ilija Maravić, predsedik gradskog parlamenta.
Kao i mnogo puta ranije, sujetom i nepoštovanje odbornici su i ovog puta zloupotrebili mesto gde se nalaze i zahvaljujući direktnim prenosima još jednom napravili cirkus od skupštinskog zasedanja.
- Nekoliko puta smo tražili da se izmene zakoni o privatizaciji elektronskih medija, naročito onih koji služe informisanju nacionalnih zajednica, ali očigledno je nečiji interes bio jači – istakao je Slavko Parać, predsednik odborničke grupe DS-a. - Svaka privatizacija je za ovaj radio pogubna. Bojimo se da je sada namešteno nekome da kupi radio, da se njime igra u narednih šest meseci koliko će trajati politička kampanja i onda ga pustiti niz vodu. Već treći put imamo vanrednu sednicu sa temom radija, a one samo koštaju više nego sadašnja cena radija.
Da se rešava ono što je nerešivo smatrao je i Laslo Đula iz Pokreta mađarske nade.
- Ukidanje tog prava lokalnim samoupravama je loše tumačenje evropskih zakona, a radio možemo spasiti jedino ako ostane javni servis građana Subotice – dodao je Laslo. - Onaj ko ga bude kupio neće imati nikakvu obavezu ni prema zaposlenima, ni prema gradu ni građanima koji ga slušaju. Ja rešenje za to nemam, ali ću podržati svako dobro rešenje. Ovako možemo jedino u skoroj budućnosti da odnesemo sveće na grob javnog servisa Radio Subotice.
Po rečima Radmila Todosijevića, odbornika SNS, postoji volja da se sačuva egzistencija gradskog radija.
- Kada bi se mi odbornici odrekli mesečne apanaže to bi bilo jednako sadašnjoj ceni radija, znači da ništa nije nerešivo. Apeujem da prihvatimo predlog i uđemo u treći krug privatizacije, da Agencija za privatizaciju reaguje za 15 dana i da mi u tom zakonskom roku nađemo rešenje da ovaj radio sačuvamo – objasnio je profesor Todosijević.
Već duže vreme se govori da će se mađarska redakcija pripojiti Fondaciji „Panon“, dok ostaje otvoreno pitanje srpske i hrvatske redakcije, kao i programa na bunjevačkom i nemačkom jeziku.
- Sve je obavljeno po zakonu, nadam se da će u trećem krugu doći do spasa Radio Subotice i da da ćemo svim našim građanima omogućiti emitovanje programa na njihovom maternjem jeziku. To je jedini način da i ona ne doživi sudbinu 57 radio stanica koje su privatizovane i uništene – poručio je Ilija Maravić, predsednik Skupštine grada.
Opozicija je dalje kritikovala lokalnu vlast da nije ni tražila kupca koji bi radio ostao u životu.
- Zašto nismo stupili u kontakt sa potencijalnim kupcima? Kako to možemo da uradimo kada je reč o javnom nadmetanju, onda bi došli i rekli da je namešteno. Ne razumem kako se uopšte takva pitanja postavljaju – jasan je gradonačelnik Jene Maglai.