Rano otkrivanje hepatitisa "C" izuzetno značajno za uspešno izlečenje

Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje u svetu od hepatitisa "A" i "E" umire 78 hiljada osoba, a od "B-C-D" preko milion. Upravo iz ovog razloga ulažu se napori da dođe do smanjenja broja novoobolelih i cilj je da se 2030. godine grupa hepatitisa ne smatra više bolestima od većeg javno-zdravstvenog značaja.

- Ovo može da se postigne pre svega imunizacijom. Protiv varijanti "A" i "B" već nekoliko decenija postoji vakcina, dok je kod varijante "C" važno rano otkrivanje i lečenje obolelih. Savremenom terapijom gotovo 95 odsto svih obolelih varijantom "C" u hroničnoj fazi može da bude u potpunosti izlečeno - ističe dr Nebojša Bohucki, epidemiolog u Zavodu za javno zdravlje Subotice.

NAJZNAČAJNIJI TIPOVI "A" i "B" - Najznačajnji tipovi hepatitisa su "B" i "C" iz razloga što mogu da dovedu do nastanka hroničnih infekcija. Danas se smatra da se tip "B" najviše širi sekusalnim putem, dok za tip "C" važi da su najčešći prenosioci kontaminirane igle zavisnika od narkotika, ali neretko i igle koje se koriste za paramedicinske intervencije kao što su tetoviranje ili akupunktura - naravno ako se koristi jedna igla za više osoba.

Virus hepatitis postoji u 5 varijanti (A-E), podeljen je u dve grupe - fekooralne infekcije (bolest prljavih ruku) koje obuhvataju hepatitis "A" i "B", odnosno krvno prenosivi agensi koji se mogu preneti i seksualnim putem (B-C-D). Što se tiče virusa tip "A", on ne može da dovede do hroničnih infekcija.

Po rečima dr Bohuckog, značaj ovih bolesti je što virus može da ostane u organizmu obolele osobe i da posle nekoliko godina dovede do ozbiljnih poremećaja, u smislu nastanka ciroze jetre, a nakon toga može da nastane i karcinom jetre.

- Kada jednom jedan od tipova hepatitis virusa uđe u naš organizam, nakon perioda inkubacije mogu da nastanu odgovarajuće tegobe, međutim kod nekih osoba te tegobe i izostanu. Zato je i bitno testiranje, odnosno preventivno otkrivanje prisustva virusa u organizmu - zaključuje naš sagovornik.

HEPATITIS "A" JE ENDEMSKA BOLEST - Hepatitis "A" se redovno registruje, tako da imamo godine kada se javi u epidemijskoj formi, a onda nekoliko godina kada uopšte ne registrujemo slučajeve - ističe dr Bohucki. - Važno je istaći da se imunizacija na hepatitis "A" ne primenjuje, pre svega što je to u najvećem broju slučajeva lako oboljenje. Hepatitis varijanta "E" jako se retko registruje u Srbiji, on je karakterističniji za podneblje Azije, a u Kini već postoji vakcina.

Ukoliko posmatramo epidemiološku situaciju hepatitisa na teritoriji Grada Subotice, poslednjih dana došlo je do stabilizacije vrednosti, te se broj novoobolelih kreće oko 2 osobe na oko 100.000 stanovnika.

U Srbiji je od 2005. godine uvedeno obavezno vakcinisanje protiv hepatitisa "B" - odmah po rođenju deteta, zatim još dve doze tokom prve godine života.

- S obzirom da ova aktivnost traje 17 godina, već sada imamo povoljne pokazatelje, što se primeti najviše kod mlađe populacije, do 30 godina, kod kojih se sve ređe dijagnostifikuje ova bolest. - kaže epidemiolog u Zavodu za javno zdravlje Subotice.

U okviru obeležavanja današnjeg dana u Zavodu za javno zdravlje Subotica (Zmaj Jovina ulica) do 13 časova može se obaviti besplatno testiranje na prisustvo hepatitis tipa "B" i "C".