Reklame novog doba
Dok su se vraćali, Jakab obrati pažnju na reklame koje su bile postavljene preko jednog zabatnog zida, na kraju ulice u kojoj je živela gospođa Etela. Zastao je da ih razgleda, shvativši da će tako dosta saznati o tome na koji način grad sada funkcioniše. Kroz svoj kratki boravak shvatio je da je grad još uvek u nekoj vrsti prelaznog državnog perioda, gde ima mnogo elemanata novog društva ali i mnogo inercije iz prošlog, kao i egzistiranja na ostacima prošlog vremena. Pomisli kako to i nije tako loše, jer različitost koja krasi neku sredinu apriori daje veće šanse zajednici za napredak i razvoj u svakom mogućem pogledu. Samo ako su ljudi dovoljno pametni da iskoriste te prednosti u tom prožimanju i ako umeju da jedni u drugima prepoznaju i preuzmu ono najbolje. On je smatrao da nema dileme oko toga da Subotica i njeni stanovnici upravo jesu oličenje takvih životnih svetonazora. To su ljudi koji su, dokazano, već jednom uspeli da na tim temeljima podignu svoj grad, te će sigurno u sličnu korist uspeti da okrenu i ovu situaciju.
Analizirao je istaknute oglase. Bile su to tri dvojezične reklame. Na prvoj i njemu poznatoj, jer je tamo više puta sedeo u kavani, se reklamirao hotel Nacional. Bila je ovo veća reklama od ostalih. Pozivala je putnike namernike ali i Subotičane: “Veliko narodno svratište prvog reda u ulici Kralja Aleksandra. Kavana i trpezarija, divna letnja dvorana”. Sitnijim slovima ali i dalje čitko, bilo je navedeno da objekat raspolaže sa 60 modernih, urednih i komfornih soba. Da ima centralno grejanje i električno osvetljenje, kao i vodovod i kupanje u celom svratištu. Reklama je u nastavku povećanim i debljim slovima istupila sa očigledno najačim adutom: “Kuhinja prvog reda. Točenje prvoklasnog vina iz sopstevnih vinograda. Ovdašnji i inostrani vrhunski šampanjac”. Na kraju se još navodio broj telefona - 16. Nije bilo napadnih poziva da se prolaznik odmah i bez odlaganja uputi tamo ili da odmah pozove telefon radi zakazivanja. Videlo se da mesto i dalje drži do svog renomea i ugleda.
Hm, pomisli Jakab. Ovde se ništa nije promenilo što se hrane tiče. On je Suboticu doživljavao kao jedno od mesta gde se najbolje jelo i pilo, od svih mesta i gradova kojima je proputovao po svetu.
Hotel Nacional - Subotica
Druge dve reklame su bile reklame trgovaca i bile su skromnije izrade. Na prvoj je izvesni gospodin Stanković pozivao sugrađane da posete novo vašarište jestiva na Zrinskom trgu. Vremešnost reklame ukazivala je da vašarište i nije više tako novo, te da je od njegovog otvaranja prošlo barem pet godina. “Dužim na vašarištu stalno i svakovrsno voće, povrće, patlidžane i. t. d. i. t. d. Za mnogobrojnu posetu vas molim” poručivao je ovaj zanatlija sugrađanima. Druga trgovačka reklama knjižare i papirnice je garantovala da će svako ko u nju svrati “Jamačno najbolji kvalitet papira i kuverti za banke, kancelarije i trgovce”.
Za svakoga po nešto, pomisli Jakab, zaključivši da su njegove reklame – koje je upisivao u ornamentiku zgrada, ipak bile bolje, obzirom na broj nepismenih ljudi koji se kretao ulicama. One su se suptilno obraćale svima, jer svi su jako dobro znali da tumače simbole, čak i kad nisu znali da čitaju slova, a secesijska razigranost je davala neograničene mogućnosti za to.
