Restitucija: Naslednicima pola Srbije
Javna rasprava o Zakonu o restituciji koja je u toku oživela je uverenje naslednika velikih nacionalizovanih poseda da će im imovina njihovih predaka uskoro biti vraćena. Većina naslednika očekuje povratak imovine u naturi, a neki od njih planiraju da nastave poslove kojima su se bavili njihovi bogati preci.
U Srbiji i inostranstvu ima oko 3.300 naslednika najbogatijih srpskih porodica, koje su sve do 1944. godine držale gotovo polovinu srpske privrede. Njima je 1945, pod vidom borbe protiv buržoazije i saradnika okupatora, nacionalizovana sva imovina.
U Subotici naslednik Gabor Mikloš traži da mu se vrati fabrika bicikala „Partizan“. Subotički naslednici Vladimir Rajčić i Julijana Skenderović morali su oglasom u medijima da štite svoje vlasništvo nad mlinom „Vagar“ i fabrikom „Meteor“ da ne bi bili prodati.TRGOVAČKI FOND
Jedan od najvećih potražilaca oduzete imovine su naslednici članova Trgovačkog fonda, koji je osnovan 1903. u Beogradu kao osiguravajuće i investiciono društvo sa 3.200 članova i kapitalom od oko 300 miliona dinara. Njegovi članovi su bili najugledniji srpski industrijalci, bankari i trgovci, čija su porodična imena postala pojam srpskog biznisa - Spasić, Bajloni, Vajfert, Mitić, Veljković... Oni su bili najveći vlasnici fabrika, palata i vila u prestonici. Trgovački fond je kupio zemljište i sagradio Palatu Albanija, a potom podigao i zgradu „Nolita“, kao i još tri zdanja na Slaviji - gde je danas zgrada Narodne banke Srbije - otkriva Dragana Milovanović.
Ova zdanja su oduzete Trgovačkom fondu između 1958. i 1962. godine.
REHABILITACIJA, PA RESTITUCIJA
- Podnošenje zahteva za povraćaj imovine počelo je 2005. godine, ali je bilo uslovljeno rešenjem o političkoj, odnosno sudskoj rehabilitaciji bivših vlasnika koji su bili osuđivani. Svi politički neosuđivani i slobodni građani mogli su da podnesu zahteve bez ikakvog uslovljavanja - kaže Slađana Lazić, član Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava
