Rezervisano za profesore

Ova „zabrana” dopunskog rada ne važi jedino za lekare koji imaju i zvanje profesora.

Nova organizacija državnih zdravstvenih ustanova podrazumeva između ostalog i reorganizaciju radnog vremena stalno zaposlenih zdravstvenih radnika u državnim ustanovama koji su do 11. decembra morali da se odluče da li žele da rade puno radno vreme u državnoj ustanovi ili pola radnog vremena u državnoj i druga četiri sata u privatnoj ordinaciji. Lekari su to i učinili i sve je ostalo na „listi želja”.

Istovremeno, državne ustanove su trebale od 11. decembra da organizuju dopunski, večernji rad u cilju pružanja zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene osiguranjem i intervencija koje se u tim ustanovama i inače rade. To bi praktično značilo da je i u državnim ustanovama trebalo da zaživi „privatna praksa” u večernjim satima dok bi se usluge koje bi pacijenti dobijali preko dana uz plaćanje participacije u večernjim satima naplaćivale kao i u privatnim ordinacijama. Ni od produženog radnog vremena zdravstvenih ustanova za sada nema ništa. Zbog čitave zbrke najviše štete imaju pacijenti.

— Težak sam srčani bolesnik i navikla sam da idem kod kardiologa u privatnu ordinaciju jer se tamo najmanje čeka na pregled, a lekar ima dovoljno vremena da mi se posveti. Nije mi bio problem da platim 1.300 dinara. Sada sam u bezizlaznoj situaciji. Kod tog istog lekara sada mogu da stignem na pregled u Bolnici tek za dva meseca. Stvaraju se još veće gužve u čekaonicama nego što su bile. Osim toga, plašim se da će me ti pregledi i lečenje koštati mnogo skuplje — kaže Nedeljka L.

Dr Džošua Štajnfeld, vlasnik Poliklinike „Medik” kaže za „Subotičke novine” da privatna praksa ne funkcioniše nikako, jer se država prema lekarima ophodi kao prema robovima.

— Svugde u Evropi privatna praksa je zdrava konkurencija državnim zdravstvenim ustanovama. Nemam viziju kako se trenutno stanje može rešiti osim da se naši zakoni usaglase sa evropskim. Lekari su možda i spremni da se opredele, ali ako nemaju saglasnost direktora opet ne mogu da rade privatno — naglašava dr Štajnfeld.

U „Mediku” radi šest specijalista koji su u penziji, a prema rečima našeg sagovornika tu je i osam konsultanata koji ne ne smeju da dođu da rade.

— Čekamo da se nešto desi, a niko ništa ne preduzima. Lekari ne smeju da dođu u privatne ordinacije jer se plaše da će dobiti otkaz. Jedina šansa da nastavimo da radimo bez problema je da angažujemo profesore iz Niša, Beograda ili Novog Sada kojima niko ništa ne može. Lekarska komora uputila je zahtev ustavnom sudu za ocenu ustavnosti oko dopunskog rada lekara ali odgovor još nije stigao — zaključuje dr Štajnfeld.

U Dijagnostičkom centru „DSC” pregledi se redovno obavljaju i zakazuju.

— Imamo stalno zaposlenog lekara radiologa specijalistu i tehničare. Kod nas pacijenti i dalje redovno dolaze i pregledaju se. Naš centar nema problema sa funkcionisanjem jer nije imao ni jednog lekara na dopusnom radu — kaže Snežana Josipović, organizator rada u „DSC-u”.

Privatne poliklinike i ordinacije u gradu koje su angažovale lekare specijaliste u penziji ili profesore iz drugih gradova ne osećaju vrzino kolo oko zabrane dopunskog rada lekarima zaposlenim u državnim zdravstvenim ustanovama. Kada će početi državne zdravstvene ustanove da rade u večernjim satima, a lekari konačno dobiti odobrenje za dopusnki rad — još uvek je neizvesno.

***

Degradacija privatne prakse

Lekarska komora Srbije uputila je zahtev Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji se odnosi na dopunski rad lekara u državnim zdravstvenim ustanovama još u avgustu. Odgovor suda još uvek nije stigao.

Protiv ovog člana pobunio se i sindikat lekara jer ga većina lekara specijalista doživljava kao čin degradacije privatne prakse.

***

Spremni za večernji rad

Dr Luka Anđelić, načelnik Ginekološko-akušerskog odeljenja subotičke Opšte bolnice kaže da je ovo odeljenje spremno za rad u večernjim satima.

— Lekari specijalsiti koji su radili u privatnim ordinacijama predali su zahteve da im se odobri dopunski rad, ali se oni još uvek ne primaju. Što se tiče menadžmenta Bolnice tu nema nikakvih problema. Prosto nema jasnih pravila i niko od lekara iz državnih zdravstvenih ustanova se ne usuđuje da radi privatno bez odobrenja — objašnjava dr Anđelić.

***