Rezultati mature - „ključ” za reformu obrazovanja

Osnovci su 26. juna, dobili konačne rezultate maturskih završnih testova, a sudeći po konačnim završnim ispitima, „pale su u vodu” sve spekulacije koje su čak i u Subotici proizvele buru u javnosti, oko teških kombinovanih testova i nepreciznih uputstava iz Zavoda koji priprema testove za maturu. U međuvremenu rešene su i žalbe na urađene zadatke iz testova, oni koji su smatrali da su oštećeni.

Većina škola u Subotici je već tokom prepodnevna istakla na tablama konačne rezultate, pošto je već i Okružna upisna komisija 23. juna rešila žalbe, a prema rečima ministra prosvete Srdjana Verbića, „rezultati mature će služiti za reformu obrazovanja, ali i sama matura, koja bi trebalo da bude korisnija”. Ministar je najavio i mogućnost uvodjenja praga znanja na završnom ispitu, posebno za škole sa najtraženijim smerovima.

Tokom polaganja završne mature osnovaca, ponovo su se u javnosti pojavile spekulacije, da su se na crnom tržištu pojavili testovi koji se prodaju po hiljadu dinara, kao i da je u Subotici bilo najviše problema kod polaganja testova na maternjem jeziku, odnosno jezicima manjina, jer navodno neki prevodi zadataka nisu bili adekvatni, posebno u prevodu sa mađarskog jezika. Sve su to demantovali direktori subotičkih škola, koji su zadovoljni prosečnim rezultatima, a kako su istakli za Subotičke novine, pojedinačne žalbe osnovaca ili roditelja bile su retke a Komisija ih je naknadnim proverama rešila u svim slučajevima u korist đaka koji su se žalili.

Iz Ministarstva je takođe potvrđeno da je nova „priča o testovima na crnom tržištu” koji se navodno prodaju za hiljadarku proverena i u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, gde je utvrđeno da nisu ni u kakvoj vezi sa završnim ispitom, da zadaci ne odgovaraju sadržaju završnog ispitnog testa, te da se radi o lažnim testovima.

Kako smo saznali i od Borislava Staničkova, načelnik Školske uprave u Somboru, koja pokriva Severnobački i Zapadnobački okrug, primedbe koje su dostavljane supervizorima, pokazale su da je u školama procedura polaganja testova ispravna i dobro sprovedena, a da je u nekoliko slučajeva iz osnovnih škola u oba okruga bilo nepravilno sabranih rezultata, što je Komisija naknadno ispravila - u korist đaka.

- Rezultati bodovanja testova su praktično bili u skladu ili blizu ocena koje su osnovci inače imali tokom nastave, a pošto nije bilo proceduralnih grešaka a ukupno u sedam opština imali smo nakon polaganja ukupno pet žalbi. Komisije u tim školama dobile su dopunjena uputstva iz Ministarstava, a „ključ” za bodovanje testova je bio nešto jasniji prošle, nego ove godine. Oko tog „ključa” je bilo nejasnoća, koje su otklonjene, a žalbe da su kombinovani testovi bili teški, su netačne, jer na takav zaključak upućuju rezultati testova. Tamo gde je slabiji bio rezultata tog testa, znači da je bila zakasnela ili nedovoljna priprema đaka. Značajno je naime, da u pripremi bi trebalo da bude uključen čitav hijerarhijski sistem u školi, od čistačica do direktora škola, kao i podrške roditelja, da bi osnovci izbegli obaveznu tremu, koja je kako se pokazalo, često uticala na rezultate polaganja, objašnjava Borislav Staničkov.

Načelnik je izneo i lični stav, da se radi o tvrdnjama roditelja da je Kombinovani test bio težak, međutim da sam deli stavove većine učenika da je upravo za taj test bila najtemeljnija priprema, što su pokazali i dobri rezultati.

- Navodne probleme zakuvale su novine, jer su iznošeni stavovi roditelja, očito je neko imao motiva da spreči uvođenje da se kombinovani testovi polažu prvi put, a koliko je to pogrešno potvrdiće dublja analiza, jer je i prošle godine polagan određeni kompozicioni test, a projekat je temeljno pripreman i usklađen sa projektima EU. Suština je da završnog ispita mora biti, jer to predviđa i Zakon, kaže Staničkov.

Urađene su, kako je navedeno iz Ministarstva, i dve ispravke „ključa” na testu iz srpskog jezika, jedna je priznavanje tačnih odgovora, iako su napisana latiničnim pismom, dok se druga odnosi na pitanje broj pet, u kom se tražilo da se podvuku nepromenljive reči u rečenici. Uputstvo za ocenjivanje testa iz srpskog jezika predviđalo je da se u ovom zadatku podvuku reči ne, od i daleko, a biće priznati i odgovori u kojima su podvučene samo reči ne i od, navedeno je u saopštenju.

Vesna Vajs, direktorica Osnovne škole „ Sečenji Ištvan” kaže za Subotičke novine da je ta škola nekada bila na nivou državnog proseka znanja, ali takođe ocenjuje, da su sadašnji rezultati polaganja mature osmaka - signal za reformu školstva.

- Savremena nastava zahteva rasterećenje učenika, što im neće doneti manje rezultata, nego će naučiti da da praktičnije primene funkcionalna znanja, da se napusti u nastavi faktografsko „bubanje”. To se ne odnosi samo na osmake, nego već i na prve razrede, posebno što i postoje takvi planovi oko rasterećenja. Rezultati završnih testova mature u ovoj školi su dobri, već sada imamo procene da je oko 50 posto đaka sve testove uradilo solidno, a zanimljivo je da je Kombinovani test urađen najbolje, dok su matematika i maternji jezik urađeni na približnom prosečnom nivou. Od ukupno mogućeg broja bodova, ostvareno je 46,9 bodova. Nijedan učenik nema nula bodova, takođe niko nije dobio ni 20 bodova na testu, ali više učenika je ostvarilo po 17 i 18 bodova, što je dobar rezultat. Polagalo je 97 učenika, uz supervizora i devet nastavnika škole, nije bilo nijedne primedbe na tok polaganja ispita, istakla je Vesna Vajs.

Vajsova dodaje, da su đaci imali probne završne testove u maju, a mnogi su ocenili da im je kombinovani test bio teži, dok se na maternji jezik i matematiku nisu žalili, a realizacija testova je sprovedena bez problema, od uputstava do praćenja rada osnovaca.

Većina direktora škola se slaže u oceni da nisu uproščeni metodi bodovanja, pa je tu bilo početnog neslaganja, a eventualni problem predstavljale korekcije u toku ispravljanja testova, jer su za sabiranja bodova ponekad bila potrebna dodatna uputstva Ministarstva. Recimo, bilo je na testu iz mađarskog lošijih prevoda, koji su mogli da upute osmake na pogrešan način rešavanja zadataka. Ali, svi direktori kažu da je to rešavano u hodu, a školske uprave su dale u tim slučajevima konkretna uputstva.

- Pregledali smo ponovo sve zadatke na koje je Ministarstvo skretalo pažnju i korigovali broj bodova za učenička rešenja, sinhronizovano sa uputstvima Ministarstva, a nikad na štetu učenika, objašnjava Vajs.

Iako su direktori škola zadovoljni rezultatima, najviše su roditelji imali primedbi na Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, a ključno pitanje je bilo za kakvu strukturu đaka se pripremaju tako teški, posebno Kombinovani testovi, u okviru kojih se polaže pet predmeta, dakle ko su stručnjaci koji prave te testove i da li mogu da pretpostave odgovore na postavljena pitanja osmacima. Međutim, nismo do zaključenja lista uspeli dobiti odgovore nadležnih iz Zavoda, ali su nam neki osmaci „priznali” da testovi iz geografije i biologije nisu uopšte bili teški, ali da „možda jeste težak test fizike”.

Rezultati testova i u Školi „Đuro Salaj” su prema oceni direktorke Mimice Andrić, solidni, a osnovci će u velikom broju moći da usklade rezultate testova sa željama upisa na određene smerove.

- Za prevode zadataka sa maternjeg jezika dobijali smo dodatna uputstva iz Ministarstva ili školske uprave, pa je tročlana Komisija ponovo pregledala te zadatke i korigovala ih po potrebi. U tim zadacima standardi su postavljeni prema „ključu”, bitan je rezultat a ne postupak kojim se rešava zadatak. Priznati su svi pravilno rešeni zadaci, bez obzira na metod. Grešaka je bilo kod sabiranja rezultata, ali supervizori su utvrdili sva neregularna sabiranja, pa su vraćeni na ponovni pregled. Supervizori prate čitav tok šifriranja i dešifrovanja, pa su moguće greške bile samo u „ključu”, dakle u usaglašenosti standarda testa. Škola je sve uradila prema uputstvu, a korekcija je bilo tamo, gde nije bilo potrebnog standarda. Nimo imali nijednu žalbu, a roditelji su imali pravo uvida u test. Žalbe nije imala ni okružna upisna komisija, a kod ponovnih pregleda osmaci su dobijali uvečan broj poena. U ovoj školi je takođe najbolje urađen Kombinovani test, tu smo imali najviše poena, u proseku kao i ranijih godina. Polagalo je 49 učenika, 41 na srpskom i 8 na mađarskom jeziku. Trebalo bi imati u vidu i da postoje tri nivoa ocenjivanja, oosnovni u kojem većina đaka ima dobar rezultat, srednji, gde preko 50 posto učenika postiže dobar nivo, dok kod naprednog nivoa tek 20 posto đaka osvoji dobre rezultate, ističe Mimica Andrić.

Direktor Škole „Sonja Marinković” Žarko Otović je potvrdio takođe ocene drugih direktora, ističući da su u toj školi prezadovoljni rezultatima.

- Od 74 osmaka, polagalo je 73 đaka, a jedan nije polagao, jer je u inkluziji, nije se odazvao završnom ispitu. Prosečan broj bodova je iz maternjeg jezika 12,75, iz matematike 11,29 a iz Kombinovanog testa 13,69. To su preliminarni bodovi, a svega je bila jedna korekcija iz matematike i dopuna rešenja jednog zadatka. Činjenica je da su pred osmacima bili potpuno nepoznati zadaci ili podaci, iz tri predmeta, a novina je bio i Kombinovani test. Uprkos svemu nemamo đake ispod deset bodova, ističe Otović.