Roditelji bolesne dece u Subotici imaju manje beneficije od hranitelja
Da bi brinuli o svojoj bolesnoj deci moraju da daju otkaz ukoliko su zaposleni, a nezaposleni ne mogu da prihvate zaposlenje, dok specijalni hranitelji koji se staraju o tuđoj deci imaju mesečni prihod i uplaćeni radni staž.
- Nećemo odustati od naše dece i dati ih u domove da bi se drugi starali o njima. Nemamo ništa protiv specijalnih hranitelja, samo tražimo status koji oni imaju. Biološke porodice nemaju nikakvu podršku, čak ni vodiča kroz institucije koji bi im objasnio koja su njihova prava - naglašava Erika Balažević, predsednica Udruženja „Zajedno“.
Balaževićeva je majka dečaka zbog koga je pre sedam godina napustila stalno zaposlenje da bi mogla da ga neguje. - Da bi inicijativa ušla u zakonsku proceduru potrebno je da se sakupi 30.000 potpisa i prikupljanje je u toku širom zemlje. Mnogi roditelji su, da ne bi ostali bez izvora zarade, decu ostavili u domovima - ističe ona.
Subotičani koji imaju decu sa psihofizičkim smetnjama tvrde da su za razliku od roditelja u drugim gradovima suočeni sa još nekoliko problema. Laslo Baka i Erika Siveri, roditelji deteta s Daunovim sindromom, ne uspevaju da ostvare pravo na uvećanu tuđu negu i pomoć koja je oko 23.000 dinara, već njihovo dete dobija svega 8.000 dinara.
Bolje biti maćeha nego majka
- Država nas omalovažava kao roditelje. Ne želimo da naplatimo roditeljstvo, već ukazujemo na odnos institucija prema bolesnoj deci. Izgleda da je bolje biti maćeha nego majka. Kada sam htela da registrujem auto kojim vozim sina isterali su me iz SUP-a, ali je posle urgiranja ombudsmana stiglo iz Beograda da imam pravo na benefit prilikom registracije - priča Erika Balažević.
- Dobili smo konačno rešenje od pokrajinskog Sekretarijata za zdravstvo u kome je naš zahtev za uvećanu pomoć odbijen uz obrazloženje da dete ima ekstremitete i da zbog uzrasta nije moguće utvrditi stepen oštećenja - objašnjava Baka.
- Daunov sindrom se utvrđuje odmah po rođenju, a nečuveno je što nam se ujedno uskraćuje pravo na novi zahtev u naredne dve i po godine, jer kada vas jednom odbiju, nemate odmah pravo na novu molbu. Detetu su neophodne terapije, supruga nije zaposlena, imamo i bebu i dovedeni smo u tešku materijalnu situaciju, jer ne želimo da se odreknemo bolesnog deteta - tvrdi Bakov.
- Pokrajina nas upućuje da tužimo državu, mada imamo identičnu dokumentaciju kao drugi roditelji koji ostvaruju uvećanu tuđu negu i pomoć. Najveći šok smo doživeli kada je babica prvi put došla i odmah s vrata rekla da treba dete da damo u dom. Nećemo to uraditi, jer niko ne može da ga voli i brine o njemu kao mi – zaključuje Laslo Baka.