Rođendan Danila Kiša - sećanje na velikana srpske književnosti

Danilo Kiš je rođen Subotici 22. februara 1935. godine, gradu u kojem je živeo samo nekoliko godina, a koji je gotovo ceo životni i radni vek nosio u srcu i utkao u svoja neprolazna dela. Bio je prvi student koji je 1958. godine diplomirao na katedri za Opštu književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu, laureat brojnih domaćih i međunarodnih književnih nagrada, a "Mansarda", "Psalam 44", "Bašta i pepeo", "Rani jadi", "Peščanik", "Grobnica za Borisa Davidoviča", "Enciklopedija mrtvih", "Čas anatomije", "Homo poeticus", samo su neka od ostvarenja iz bogatog književnog opusa, koja i danas čuvaju sećanje na ovog velikana srpske književnosti.

U nadi da će ga ponovo "dodaći" i "oživeti" u nedeljama koje su prethodile njegovom rođendanu, Sanja Babić, profesorka srpskog jezika i književnosti, koja vodi Književni klub Fondacije "Danilo Kiš", pažljivo je gledala i slušala Kišove reči, zabeležene malobrojnim audio i video zapisima koji se danas mogu pronaći na internetu.

Sanja Babić

- O Danilo Kišu znam gotovo sve, ali sam poslednjih nedelju dana toliko želela da saznam više od onoga što ima u knjigama, biografijama i književnim delima, da čujem njegov glas, jer smo zaista retko imali prilike da ga slušamo. Onda sam shvatila da iz svih tih zapisa zapravo vrlo malo saznajemo o samom piscu i da je mnogo važnija živa reč koju imaju da nam kažu. Upravo sam iz tih retkih, ali jednako značajnih intervuja koje je davao pojedinim novinarima, saznala mnogo više o Kišu, njegovom stvaralaštvu, životu, načinu razmišljanja, nego iz bilo koje knjige - priča Babić, koju je Kiš usmerio na pravi put i pomogao joj da bude mnogo bolji učitelj i pedagog svojim đacima. - Osim što je bio pesnik, romansijer i dramski pisac, Kiš je bio i vrstan prevodilac sa francuskog, ruskog i mađarskog jezika. Bilo mi je fascinantno kada sam naišla na Kenovo delo "Stilske vežbe", koje mi je u velikoj meri pomoglo u praksi i poslužilo u radu sa učenicima, a koje je preveo upravo Danilo Kiš. To je pravo blago koje sam otkrila, a za koje sam isto tako čula iz jednog od njegovih intervuja.

Sa čitanja književnih dela srpskih autora

Povodom rođendana Danila Kiša, pisca čije ime Fondacija za omladinsku kulturu i stvaralaštvo iz Subotice nosi, u petak je održan održan Javni čas Književnog kluba Fondacije, koji  je bio generalna proba za performans "Književni karneval", koji će premijeru imati tokom marta u subotičkoj Gimnaziji "Svetozar Marković".

Opisujući ga kao intelektualnog provokatora koji je pokretao brojne, ali jednako izazovne teme koje su od čitalaca zahtevale neprestano promišljanje, naša sagovornica ocenjuje Kišov značaj nemerljivim, uz komentar da bi celoga života mogla da čita i izučava našeg pisca, a da uvek nauči nešto novo o njemu i književnosti.

- Delo koje ne dobija dovoljno pažnje, a koje bih svakome preporučila da pročita, jeste "Gorki talog iskustva". Iako u sebi nosi određenu dozu pesimizma, ovo delo sadrži Kišovo najveće iskustvo, njegove najbolje misli i citat u kojem kaže: "Kada svi počnemo da rokćemo svinjskim srcima, jedino će umetnik biti taj koji će videti ono što drugi ne vide". Ovime je želeo da ukaže na to da je došlo vreme kada sve možemo da zamenimo, kada srce iz jednog čoveka možemo vrlo lako da prebacimo u drugog i da ćemo ubrzo ljudsko srce zamenjivati svinjskim, ali da će i tada umetnici biti jedini koji će moći da uoče razliku - poručuje Babić.

Danilo Kiš je umro 15. oktobra 1989. godine u Parizu, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. U njegovom rodnom gradu, uspomenu na njega čuvaju bista, knjižara i Fondacija za omladinsku kulturu i stvaralaštvo, a dok ulice u Novom Sadu, Beogradu, Podgorici, Vršcu nose njegovo ime, u Subotici još uvek ne postoji ni ulica, ni trg, čak ni spomen tabla na mestu gde se nalazila kuća u kojoj je rođen čovek koji je i te kako zadužio ovaj grad.