Rodno osetljiv jezik još uvek samo na papiru

Posle Beograda i Novog Sada, ovaj dokumentarac, čije snimanje je podržala Misija OEBSa u Srbiji, prikazan je i u našem gradu u Savremenoj galeriji. Posle projekcije usledila je diskusija o upotrebi rodno osetljivog jezika.

- Misija OEBSa se od svojih početaka, 2001., bavi podrškom radu institicija i zakonodavstvom vezanim za rodnu ravnopravnost.  Srbija kao jedna od učesnica organizacije za Evropsku bezbednost i saradnju je prihvatila sve odluke koje se tiču rodne ravnopravnosti, a OEBS smatra da ako ne postoji ravnopravnost između muškaraca i žena gubi se važan element bezbednosti društva – ističe Maja Mićić iz Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBSa u Srbiji. – Prihvatanjem tih obaveza, Srbija donosi sopstvene zakone i strategije koji se tiču zaštite rodne ravnopravnosti. Upotreba rodno osetljivog jezika je jedna od tih stvari i zato smo podržali izradu vodiča koji treba da otkloni nedoumice kako se neke reči koriste u ženskom rodu. Dosta toga postoji u našem jeziku, ali se često ne koristi, često imamo odbojnost da to koristimo. Kroz obrazovanje učimo da je korišćenje muškog roda nešto što je neutralno. A ravnopravnost  delom stičemo i ako sebe nazivamo zanimanjem u ženskom rodu,  iako nam u diplomama i svedočanstvima sve piše u muškom rodu.

Govornice u filmu složile su se da je korišćenje rodno osetljivog jezika političko pitanje i da njegova upotreba treba da bude u zakonskim aktima. Takođe, što su funkcije više, to ih je teže iskazati u ženskom rodu.

- U društvu u kojem živimo postoje određene odnosi moći, neko je ima više, neko manje i svakome je svoja moć slatka. Spremačica ima malo društvene moći, a advokatica mnogo više. Donedavno su te više sfere društvenemoći bile rezervisane isključivo za muške osobe. Kada su žene uspele da osvoje određeni javni prostor i dopru do toga nastao je problem, jer sada ako se one imenuju ženskim gramatičkim oblikom znači da i one imaju društvene moći – objašnjava Margareta Bašaragin, aktivistkinja udruženja „Ženske studije i istraživanja“. – Lep primer je profesorka emerita, žeski rod najvišeg akademskog zvanja. Iako u nomenklaturi još uvek postoji samo profesor emeritus. Same žene iz želje da budu ravnopravne sa muškim kolegama žele da budu i jednako lingvistički obeležene. One misle da na taj način dokazuju svoju ravnopravnost, a rodno osetljiv jezik želi da ih učini vidljivijim.

Vidovi diskriminacije često su vidljivi u natpisima gde se „traže radnice/spremačice/prodavačice“...