Rogina poslednja smicalica
Kad su prolazili nasuprot železničke stanice Jakab zastade pored zgrade pred kojom nikad nije ostajao ravnodušan i koja je u njemu izazivala divljenje. Bila je to palata koju je izgradio njegov kolega Ferenc Rajhl u ulici Alberta Kalaija, na rubu ne tako davno nestalih poslednjih preostalih površina Rogine Bare, koje su planski isušene krajem devetnaestog veka. Rogina bara je prema verovanju puka dobila ime zbog odvraćanja dece da leti ulaze u ovaj močvarni deo grada, koji je povremeno prelazio u baru. Stariji ljudi su se sećali da se ranije dešavalo to da deca bez nadzora stradaju u ovoj mutnoj ćudljivoj vodi, staroj više vekova, kad nivo podzemnih voda poraste. Zato su ih plašili ovim izmišljenim stanovnikom u obličju zle starice – nadevenog imena Roga, koja uzima decu koja se tamo kupaju. Baba Roga je po narodnom verovanju tog doba starica zastrašujućeg izgleda sa rogom na glavi. Bio je to veoma efikasan način da se deca odvrate od prilaženja bari.
Ferenc Rajhl je u Suboticu došao iz Apatina, osam godina pre nego nego što je uspeo izgraditi svoje životno remek delo, 1904. godine - svoj dom i projektni biro. Nije štedeo – obilje skupocenih materijala ugrađeno je u fasadu, enterijer i dvorište ovog razigranog objekta. Jednom je neko rekao da je Rajhl pričao kako je plac koji je kupio bio na prilično dobrom položaju - svako ko je dolazio u grad željeznicom, naime, pre nego što ugleda bilo šta drugo od Subotice, video bi baš ovu kuću. Za graditelja, to je prilika koja se ne propušta. Svako bi već samo zbog toga uložio sve svoje snage u ovaj projekat – govorio je Ferenc.
Jakaba je oblikovnost ove zgrade neverovatno asocirala na Gaudijeva dela nastala, čudnom koincidencijom, godinu dana kasnije – “Casa Batlló” i “Casa Milà”.
Rajhlova palata
Nažalost, Rajhl nije dugo uživao u svom zdanju iz snova. Neobuzdanost rastrošnog duha odvela ga je ravno u bankrot samo četiri godine kasnije i zgrada je otišla na licitaciju nakon njegovog bankrota i on se odselio u Segedin, a potom i u Peštu.
Izgleda da je Roga ipak uspela da izvede svoju zadnju smicalicu, uzevši Rajhlu zgradu pomisli Jakab. Šteta što gradski Senat nije imao sluha da zgradu kupi za muzej, priseti se Jakab ondašnjih natpisa u lokalnoj štampi o toj mogućnosti. Ponada se da će vreme koje dođe popraviti tu nepravdu i da će zgrada dobiti neku prigodnu namenu.
Pošli su dalje. Kad su stigli blizu kuće, već je bio suton. Jakab zastade na trgu ispred sinagoge gde su ispod suncobrana bile smeštene dve tezge, reklo bi se okolnih meštana, koji su ovde prodavali voće ali i cveće. Priđoše jednoj tezgi, iza koje je stajala prodavačica tridesetih godina. Imala je maramu na glavi ispod koje se dala nazreti njena skupljena kosa. Bila je obučena u crnu bluzu i dugačku crnju suknju, preko koje je nosila kecelju sa sitnim kariranim dezenom. Od prodavačice on kupi buket majskih ruža i podari ga Klari zbog njene ljubaznosti, što je danas pošla sa njim.
