Roštilj, restorani ili doručak iz kontejnera

Ovakav način obeležavanja praznika rada na Paliću traje već 31 godinu, a sadržaj tog hepeninga je već poznat - brojni montažni ili nemontažni ugostiteljski objekti pored jezera, uz bogatu ponudu hrane i pića, pljeskavice pečene pod šatrom, ili riblja čorba i ostalo u tradicionalnim restoranima na Velikoj terasi, Maloj gostioni, Muškom štrandu. Pored toga, tezge sa zanatskim proizvodima, suvenirima, slatkišima i liciderskim srcima, uz nezaobilazan raj za decu - luna-park.

Sportski deo su kao i ranijih godina popunili Međunarodna jedriličarska regata i teniski turnir dublova.

Takođe, mnogi posetioci su prvi put mogli da pogledaju i "konzumiraju" rekonstruisani muški štrand, omiljenu letnju lokaciju Palićana i drugih stalnih posetilaca jezera - koji je inače koštao pet miliona dinara.

S druge strane, nekima je 1. maj bio povod da se zapitaju zašto nemaju posao i kako da se izbore sa sve većim siromaštvom, te su umesto na Palić izašli na centralni gradski trg da protestuju. Oni su podsetili da se nekada, u neko srećnije vreme i sam praznik drugačije slavio, a život se mogao jednostavnije planirati, kako kaže Mikloš Olajoš Nađ, jedan od organizatora protesta.

"Pre devedesetih godina, ljudi su unapred mogli planirati ne samo gde će i kako provesti praznike nego i kada će i kako graditi kuću, kada će dobiti stan... Danas je sve to mislena imenica. Pogledajte ova zabrinuta lica, gotovo i nema smeha. Pogažena su sva prava radnika, mnogi rade po 12 ili 14 sati dnevno, neki ni danas nisu dobili slobodan dan", kaže on.

Veliki broj građana je bez posla, ali neretko i oni koji ga imaju jedva sastavljaju kraj sa krajem:

"Deluje neverovatno, ali ima onih koji kupuju krompir na komad, a meso na dekagrame. Znam recimo i to da se ne samo iz kontejnera vadi bačena hrana već da su kontejneri podeljeni po kvartovima, i ako neko iz drugog "rejona" zaviri u pogrešan kontejner, dolazi i do tuče. To je žalosno i strašno", kaže Olajoš Nađ.

Blaško Gabrić, kome su lopovi četiri puta obijali poslovne prostorije, ističe da je među tim ljudima najveći broj onih koji nemaju ni za golu egzistenciju, te da je onda razumljivo što se odlučuju na krađu.

Vanja Dragojlović, predsednik Udruženja Solidarnost, koje okuplja radnike i bivše radnike, napominje da su u posebno teškoj situaciji oni koji su ostali bez posla u svojim pedesetim godinama, i mladi ljudi koji i pored završenih škola još nisu dobili posao.

"Ali, sve te probleme niko neće rešiti, to moramo mi sami. Ljudi greše što su pasivni i što čekaju da neko sa strane to uradi. Niko se za nas neće izboriti, jedino mi sami, a to možemo samo protestima. Ali ne kao do sada - mi smo protestovali, tražili, zahtevali, pisali peticije, i šta se desilo? Ništa! Moramo da pronađemo način protesta kroz nenasilno nasilje, kao što su to uradili aktivisti nekadašnjeg Otpora. Inače nas neće ozbiljno shvatiti", kaže Dragojlović.