S kakvim predznanjem ćete vi u Ljutovo, na Festival mlade rakije?

Veliki posao odradila je tročlana komisija kojom je predsedavao prof. Ninoslav Nikićević. Tokom dva dana oni su isprobali i ocenili 232 uzorka pristigla na takmičenje. Opšti utisak je da su rakije zadovoljavajućeg kvaliteta, što i ne čudi, s obzirom da prof. Nikićević smatra da je kvalitet rakija iz naše zemlje u samom vrhu Evrope.

 - Ove godine je bilo 232 uzorka. Bilo je svih kategorija voćnih rakija - jabukovače, kajsijevače, dunje, šljivovice, kruške, vilijamovke, bilo je i grožđanih rakija, lozovača. Najviše je bilo šljivovica, kajsijevača i jabukovača. Ocenjivanje je proteklo u najboljem redu, prema zakonskim regulativama i propisima. Zadovoljan sam kvalitetom rakija, mada uvek kažem da može i bolje. Generalno ovo je jedan od najbolje organizovanih festivala mlade rakije, slobodno mogu reći u čitavoj Evropi. Kada su u pitanju naše rakije, one ne samo da ne zaostaju od onih koje se prave u EU, već su i bolje od njih - kaže prof. Nikićević, jedan od vodećih stručnjaka za rakiju i druga jaka alkoholna pića, ne samo u našoj zemlji, već i šire. 

Ocenjivanje je vršila tročlana komisija, koju su, sem prof. Nikićevića činili i Vele Tešević, redovni profesor Hemijskog fakulteta i Ljubiša Stanković, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Ocenjivanje je trajalo dva dana, a s obzirom na broj pristiglih uzoraka, to nije bio nimalo lak zadatak. 

- Mi rakije ocenjujemo prema zadatoj skali 0-20 bodova. Za boju i bistrinu se daje po jedan poen maksimalno, tipičnost 2, miris šest i ukus 10 poena. Ukoliko ukupna ocena ne pređe 14.01 ona nema kvalitet i to je diskvalifikacija, što je bio slučaj sa desetak rakija ove godine. Do 16.00 je bronzana medalja, 16.01 - 18.00 je srebro, a od 18.01 do 18.49 je zlato. Takvih rakija smo imali nekoliko. Sve preko 18.5 je velika zlatna medalja, ali jako je teško da mlade rakije dobiju tako visoke ocene. Sklon sam da dajem dobre ocene, jer znam kakav treba da bude dobar destilat, ali su ocene preko 19 uglavnom rezervisane za zrele rakije, koje su odležale u hrastovom buretu. To naravno važi za šljivovice pre svega, zatim kajsijavače, kruške, jabuke, dok recimo višnja, viljamovka, malina, kupina, trešnja - to su tipične rakije koje nikada ne idu na starenje, one su bezbojne i mogu već posle nekoliko meseci da se konzumiraju - objašnjava prof. Nikićević. 

Sam proces ocenjivanja uzorka traje oko minut, a kako bi ocenjivač bio spreman da oceni sledeći uzorak, on kraj sebe mora da ima mineralnu vodu, mleko i obično vodu, kao pomagače. 

 - Nakon jednog uzorka i ocenjivanja, uzmem mineralnu vodu, koja neutrališe ukus prethodnog uzorka, zatim mleko, koje čisti receptore i na kraju običnu vodu koja sapere mleko. I onda su čula spremna za novi uzorak. 

Nije teško neprofesionalnom degustatoru da se izgubi u ovakvom jednom moru ukusa i mirisa, pa stoga prof. Nikićević savetuje na koji način možemo najbrže oceniti rakiju. 

- Kada su mladi destilati u pitanju, to mora biti kristalno bistro. Zatim jedan čist, prirodan, intenzivan miris, ne bombonski. Kada okusite rakiju, jedan gutljaj, onda udahnete gde njena aroma seže do centra za miris. Sve mora da bude prirodno, mekano, da ne štrči, da se ne oseti oštrina acetaldehida. Ne sme da miriše na oho-lepak, na sveže lakiran parket. To znači da nije odvojen prvenac na pravi način. Nakon konzumacije, bar 5 sekundi mora da ostane u ustima i nosu miris voća. Tu je i šećer, koji neki proizvođači dodaju, ali to je kršenje zakona. Uostalom time se gubi na kvalitetu, jedino se dobija na količini. Zato uvek preporučujem proizvođačima i kada destilišu u kazanu, da gledaju na tradiciju koju to nosi, ana porodicu, čast i poštenje, jer kad se to izgubi onda se ne može nadoknaditi - zaključuje on.